Званично нема промене политике Грчке према Косову. Незванично министар спољних послова Грчке Никос Коцијас љути се што српска влада тражи од његове владе да не призна Косово, када је она признала Македонију, коју Атина не признаје под тим именом.
Председник Владе Србије Александар Вучић звао је у среду грчког колегу Алексиса Ципраса и замолио га да његова земља не гласа са пријем тзв.Косова у Унеско.
Министар спољних послова Грчке Никос Коцијас је у обраћању парламенту истог дана представио главне смернице спољне политике нове грчке владе на челу са Ципрасом у којима није било речи о тренутно окупираној јужној покрајини. .
Сукцесивне грчке владе, без обзира на то ком полу политичког спектра припадају, имале су исти став према тзв. Косову које не признају као државу. Уз Кипар, Шпанију, Румунију и Словачку, Грчка је једна од пет земаља Европске уније које нису признале тзв. Косово.
Главни разлог је проблем на северу Кипра, који је под турском окупацијом од 1974. године и где се налази 40.000 турских војника, али и блиска историјска веза са Србијом.
Коцијас је у свом говору пред парламентом истакао да је питање Кипра приоритет грчке спољне политике. Атина подржава преговоре који се заснивају на резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација и на чињеници да је Кипар чланица ЕУ.
„Верујемо да Кипрани грчког порекла морају да стекну права и осећај безбедности (које им не омогућавају) окупаторске снаге „Северног Кипра“. Те снаге морају да оду. Док год су ту окупаторске снаге, не може да се пронађе решење за проблем Кипра„, поручио је Коцијас.
Овако одлучан став се није чуо са ове позорнице последњих десет година, што је изазвало велико задовољство кипарске владе. У том духу је био и одговор Алексиса Ципраса турском колеги, који га је током самита УН у Њујорку позвао да заједно посете Кипар.
„Хајде прво да решимо проблем Кипра па онда да идемо у посету“, поручио му је грчки премијер.
Грчка страхује и од турског утицаја на Балкану, у Албанији и на Косову, због чега инсистира на добросуседским односима. Остаје, међутим, нерешено питање имена Македоније, која за Атину постоји само као Бивша Југословенска Република Македонија.
„Бивша Југословенска Република Македонија мора да се одрекне свог иредентизма, мора да пристане на реално и конструктивно решење проблема у вези са именом„, поручио је грчки шеф дипломатије.
Грчка сматра да употреба имена Македонија указује на територијалне претензије Скопља на истоимену област у северној Грчкој.
Атина има проблема и са Албанијом, са којом „наставља преговоре о бројним питањима“, како се Коцијас задовољио да каже.
Спољна политика Грчке је у сенци тешке политичке ситуације у земљи изазване дубоком економском кризом и великим дугом који мора да врати зајмодавцима.
Грчки коментатори оцењују за Спутњик да је маневарски простор Атине сужен и да је она изложена бројним притисцима.
„Ципрас ће одсад да буде у љубавној вези са Европском унијом„, каже Никос Хасапопулос, колумниста листа „То вима“. Он сматра да је мало вероватно да грчка влада промени став према тзв. Косову, али да то није искључено уколико притисци буду јаки.
За Димитриса Каржијамиса из комунистичког листа „Ризопастис“, одлуке грчке владе су у тесној вези са ЕУ и НАТО-ом.
„Требало би да су улоге унутар ових организација равноправне, али видимо да то није случај. Унутар ових империјалистичких организација Грчка не може да има независну улогу. Зато је њена позиција контрадикторна„, каже Каржијамис за Спутњик. Ова контрадикторна позиција објашњава билатералне сусрете грчких власти са представницима Косова.
Каржијамис сматра да се то неће променити са новом владом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
