ИН4С

ИН4С портал

Градоначелник Кордобе упутио подршку народу Црне Горе: Осјећам се поносно, јер видим народ уједињен у одбрани својих светиња

1 min read
Рекох мој народе јер се осјећам као дио њега и тако ме је научио мој ђед Црногорац Јован, рођен у Глухом Долу (црмничка нахија), који је дошао у Аргентину када је имао 12 година са својим родитељима и браћом

Матиас Пабло Гвозденовић

Ко слободу српску чува, 
од кад Лазар славно паде,
Црногорац, а ко други,
он је само чуват знаде.“
(из надгробне посвете Милу Гвозденовићу)

посвета

Драги мој народе,

Рекох мој народе јер се осјећам као дио њега и тако ме је научио мој ђед Црногорац Јован, рођен у Глухом Долу (црмничка нахија), који је дошао у Аргентину када је имао 12 година са својим родитељима и браћом. Са собом је донио традицију, своју вјеру и обичаје, које је преносио на своје синове и унуке, како не би изгубили свој идентитет и корјене. Мој прађед Мило је био међу добровољцима из САД-а у два рата (1912. и 1914.). Због храбрости је добио два ордена и све ово ме обавезује да напишем ове ријечи.

Писмо подршке

У Аргинтини сам преко различитих средстава јавног информисања сазнао вијести о забрињавајућој ситуацији, која је посљедица Закона о слободи вјероисповјести, закона који предвиђа упис у државну својину црквених и објеката других вјерских заједница, изграђених прије 1918. године. Овај закон није само антиуставан. Он је у супротности са Међународном конвенцијом о људским правима и антидемократски је, што показује бројност људи који редовно излазе на улице током последњих мјесеци.

Моје скромно мишљење као политичара, проблем је за било коју демократку власт када свака трећа особа протествује тражећи повлачење закона. Такође ме пријатно изненађује да то раде на миран начин, без изазивања инцидената и то потврђује да је ријеч о једном религиозном акту, то јест литијама, а не протестима. Из тог разлога, желим да честитам клиру Српске Православне Цркве у Црној Гори, Његовом Високопреосвештенству Архиепископу цетињском, Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Њиховим Преосвештенствима: Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију, Епископу захумско-херцеговачком Димитрију, Епископу милешевском Атанасију, викарном Епископу диоклијском Методију и умировљеном Епископу Атанасију. Не желим да пропустим прилику да честитам и свим свештеницима, монасима и монахињама и црногорском народу. Осјећам се радосно и поносно, јер видим један народ уједињен у одбрани својих светиња.

На првом мјесту, шаљем вам подршку упућујући молитве Светом Архангелу Миахилу, Светом Василију Острошком, Светом Петру Цетињском  и свима светима. Нека вас Бог сачува у јединству и оснажи у вашој борби за одбрану Цркве од привременог искушења. Такође осјећам обавезу да затражим подршку од Предсједника Аргентине господина Алберта Фернандеза и власти у тражењу међународне помоћи, због озбиљне ситуације кршења људских права у Црној Гори.

Матиас Пабло Гвозденовић
Градоначелник Кордобе (Аргентина)

(Са шпанског превео поп Миленко Ралевић)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

27 thoughts on “Градоначелник Кордобе упутио подршку народу Црне Горе: Осјећам се поносно, јер видим народ уједињен у одбрани својих светиња

  1. Свака част господине , од Господа вам здравље !!! Највећа трагедија Црне Горе , је што поред оваквога људскога става , у истој тој аргентини постоје ставови , контра од овога , и то од потомака Црногораца , из ове друге кухиње !!! Само љубављу , Крстом часним против духа , неких злих времена !! Вазда брат уз брата , никако другачије !! На земљи мир , међу људима добра воља !!! Ко тебе каменом , ти њега хљебом !!!

  2. Федерико Гарсија Лорка пјева пјесму Кордоби. У првом и задњем стиху каже:”Кордоба далека и сама”. Ми који волимо и читамо Лорку од данас захваљујући градоначелнику Кордобе знамо да Црна Гора није далека и сама већ је блиска к удружена у саосјећању и подршци вјерницима који се боре за очување светиња. Хвала градоначелнику Кордобе славном потомку Глиходолском, јунаку, Црмничанину, Србину без мане.

    38
    1
  3. Dje je sad Su(p)kovic da nam objasni sta je pisalo u pasosu CG kod iseljenika u Sjeverne i Juznu Ameriku za vrijeme knjazevine i kako Crnogorci nijesu Srbi? Cudni neki Crnogorci nesrbi kod kojih sve prsti od Srpstva i spominjanja Lazara i Sindjelica, rasrbice proklete, bjedne kukavice!

    35
  4. Sloboda nema cenu

    Istina leži u imenu!!!

    Vaše prezime sve kaze o vama i vasim precima.

    Molim vas da internacionalizujete koliko mozete ovu našu borbu za svetinje.
    Objasnite svim narodima španskog govornog podrucja šta se dešava Hrišćanima Crne Gore.
    Puno vam hvala gospodine Gvozdenovicu
    La libertad no tiene precio

    Y la verdad yace en el nombre !!!

    Su apellido lo dice todo sobre usted y sus antepasados.

    Por favor internalice todo lo que pueda sobre nuestra lucha por los santos.
    Explique a todos los hispanohablantes lo que les está sucediendo a los cristianos de Montenegro.
    Muchas gracias, señor Gvozdenovic

    50
    1. Vaše prezime sve kaze o vama i vasim precima, jes vala ako im nisu jasni njihovi koreni i prezimena koja nose u celoj staroj jugoslaviji mogu samo da mrze sto su pokatoliceni i poturceni,odatle sva mrznja on bi bio neki novi narod jer zna da pripada srpstvu, ali djed mu je bio vaska pa je prihvatio islam ili katolicanstvo i sta on jadan jado da kaze djeci i unucima da je kopile da je tikva bez korena,da je i on vaska kao i oni pre njega, da su dali veru za veceru da su izdali srpstvo i postali gnjide ,sluge …razumem ih ja ,tuzna je to sudbina,sada su jaki na recima kucaju i bore se recima jer drugacije ne znaju ,slabici i kukavice

  5. Interesantno je da je ime grada Cordoba u Argentini doneto iz Spanije. Malo ko zna da je to srpski toponim posto su tamo u staro vreme ziveli Srbi a najpoznatiji je Miguel de Servantes (tj. Serbantes). Srpski toponimi su Cordoba (=Sordoba), Carmona (Sarmona), Carteja (Sarteja), Sevilla (Sibilia)…

    Andaluzia, na primer, u izvornoj semantici znaci ‘The Land of Lusitanians’ ili Luzicka Krajina po Luzickim Srbima. Danasnja Extramadura istocno od Portugala se u starini zvala Serbia pa Luzice, Lusitania, kao I cela juzna Spanija koja se I danas zove Andaluzija. Potvrdu daje arapski pisac Masudi koji izvestava da u Andaluziji zive Srbi (9-10 vek) kao I anticki pisci koji takodje kazu da su Srbi Luzicani ziveli u Portugaliji I Spaniji (Diodor, Strabon Plinije).

    Grad koji se smatra Serbantesovim mestom rodjenja nosi ime Veles. Tu su I brdo Veles I reka Veles (Rio de Veles). Veles ime boga u staroj srpskoj mitologiji I to ime danas ima stotine spanskih naselja. Danasnje ime je Veles-Malaga. U Planeta atlasu ime regije je Cabrilla (Sabrija). Cabrija u kojem je rodjen Serbantes je u znacenju: od Srbije. Posle razvoja kastilijanskog (ne spanskog) jezika ovo naselje je dobilo ime Cabrilla (Sabrija) jos uvek pisano sa srpskim S. Cabrilla je Sabrija ili Srbija.

    36
    2
  6. Хвала ти брате Србине!!Све ти здраво и честито било!!А има ти и од кога доћи.Потомак си јунака а данас си им образ освјетлао!!

    70
    1
  7. dome matijasu nije zakon antiustavan no su litija anticrnogorska…vucu nas posrbice u ralje dezurnog okupatora srbije….ali nikad vise grobari…sikter…

    3
    114
      1. Ми смо Срби народ најнесретни,
        Сваки Србин,који се превјери,
        просто вјеру што загрли другу,
        но му просто не било пред Богом
        што оцрни образ пред свијетом,
        те се звати Србином не хоће,
        ово ти је Србе искобило,
        Робовима туђим учинило!“
        Петар II Петровић ЊЕГОШ

        15
    1. Ми смо Срби народ најнесретни,
      Сваки Србин,који се превјери,
      просто вјеру што загрли другу,
      но му просто не било пред Богом
      што оцрни образ пред свијетом,
      те се звати Србином не хоће,
      ово ти је Србе искобило,
      Робовима туђим учинило!“
      Петар II Петровић ЊЕГОШ

  8. Korjeni su cudo. Prema porodicnoj lozi gospodina Gvozdenovica, vidimo da se radi o moralnim, hrabrim i pozrtvovanim ljudima koji su uvijek u srcu imali svoju domovinu , ma dje bili. On to i danas osjeca iako je rodjen u Argentini. Za njega veliko postovanje, i za sve ono sto radi.
    Milo bi nas sve u dzep stavio, kad bi mogao.

    93
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *