Тужилачки списи, у које “Вијести” имају увид, показују да је стан изнајмљен 4. октобра 2024. и да је био кључни логистички центар за чланове шкаљарског клана, из којег су егзекутори изашли 6. новембра и усмртили двојицу Цетињана…
Шкаљарац Миљан Марјановић, мјесец прије злочина у којем су убијени Цетињани Жарко Пејаковић и Петар Липовина, агенту за некретнине представио се као грађевински инжењер из Бијелог Поља, који због посла прелази у Подгорицу и тражи стан. Дан касније, са Николетом Ускоковић дошао је на Забјело, у Улицу Ива Визина, да заједно погледају некретнину, представљајући је као емотивну партнерку и козметичарку из Бара која ће са њим боравити у изнајмљеном стану.
Њихова стварна улога била је потпуно другачија – обезбјеђивање стана у Подгорици намијењеног скривању и припреми убистава Пејаковића и Липовине.
Тужилачки списи, у које “Вијести” имају увид, показују да је стан, који су 4. октобра 2024. године изнајмили, био кључни логистички центар за чланове клана, оптужене да су припремали ликвидације.
Злочин је извршен 6. новембра 2024. године, када су Пејаковић и Липовина убијени практично на улазу у Подгорицу, из правца Цетиња, док су се возили у БМW-у. На њих су испаљена два рафала из аутоматског оружја.
Истражитељи наводе да су егзекутори одбјегли припадници шкаљарског клана, Никшићанин Вук Лалатовић и Артур Цимерман из Београда.
Осим за Лалатовићем и Цимерманом, полиција трага и за Лазаром Лазићем (31) из Београда.
Марјановића, Николету Ускоковић, Александра Дацића и Томија Ра Фроста (41), који се раније звао Томица Рајовић и Саву Калуђеровића, терете да су неутврђеног дана прошле године постали припадници криминалног удружења које има за циљ вршење кривичних дјела тешко убиство…
ИНЖЕЊЕР И КОЗМЕТИЧАРКА
Истражитељи су у првим данима након злочина пронашли “штек” стан који су током припрема за двоструко убиство користили припадници шкаљарског криминалног клана.
Утврђено је и да је Марјановић 3. октобра преко вибера позвао агенцију за некретнине која се бави дугорочним издавањем станова, али и продајом.
“Марјановић се информисао да ли стан може да погледа, и обавијестио је агента да намјерава да исти закупи на период од годину дана… јер се из Б. П. сели за П., гдје почиње да ради као грађевински инжињер. Договорили су се да се сјутрадан чују како би за сјутрадан, односно за 4. 10. 2024.године, одредили тачан термин када ће М. доћи да стан погледа”, пише у тужилачким списима.
Објашњено је да је Марјановић дан касније, негдје око 14 часова, поново позвао агенцију, када су се и договорили да се нађу испред зграде. Дошао је четрдесетак минута касније са женском особом нижег раста, старом двадесетак година, тамне дуге косе и бијеле пути.
“Aгенту је М. рекао да треба да почне да ради у П. као грађевински инжињер, а на њено питање гдје то треба да почне да ради, одговорио је да то није сасвим извјесно”, цитира се изјава агента у списима.
Дјевојка се агенту за некретнине представила као Николета, казала је да је из Бара, да је козметичарка, те да ће тим наставити да се бави и у Подгорици.
Из исказа свједока – агента, произилази да је након разгледања стана Марјановић питао Николету Ускоковић да ли јој се свиђа, па су и одлучили да га закупе.
Тада су и објашњавали да им кључеви требају што прије, наводећи да морају да се селе у Подгорицу – он из Бијелог Поља, а она из Бара. Кључеви стана дати су им истог дана, а након што је Марјановић предао свој пасош и 900 еура:
“На име прве станарине и депозита…”.
Марјановић и Николета Ускоковић су агенту казали да ће само њих двоје боравити у стану који изнајмљују…
“Обоје су јој одговорили да ће само њих двоје ту да живе”, цитра се исказ агента у списима предмета.
Она је истражитељима рекла и да је тог дана обавезала Марјановића да достави личну карту како би потписали уговор, али да је он то учинио тек 21. октобра, када јој је послао фотографију личне карте преко вибера.
“На основу исте она је и сачинила уговор о закупу тог стана, те унијела податке који се односе на М. М. као закупца. До потписивања овог уговора од стране М. и Т. Ј., није дошло иако је уговор формално реализован, јер кад год је након наведеног М. позвала, саопштио јој је да нема времена да дође тај уговор да потпише и да ће доћи чим буде имао слободног времена…”.
Тужиоци у списима наводе да су се Марјановић и Ускоковић по договору са Дацићем представили као емотивни партнери приликом закупа стана. Објашњавају и да им је Дацић посудио “поло” којим су се довезли до Забјела…
“Гдје су се, по претходном договору са окривљеним Д., представнику агенције за некретнине лажно представили као емотивни пар, који намјерава да у том стану живи, те за исти платили закупнину”, пише у списима.
Стан је, потом, објашњава се, уступљен осталим припадницима тог криминалног удружења, ради боравка, у циљу њиховог скривања, те скривања средстава за извршење кривичног дјела на штету Липовине и Пејаковића…
СТАЛНО БОРАВИЛА У “ШТЕК” СТАНУ
Истражитељи наводе да је Ускоковић све вријеме боравила у стану са осталим члановима клана, а да им је Дацић доносио животне потрепштине:
“И исте испред предметне зграде предавао окривљеној У., која је у том стану све вријеме и боравила, чиме су им окривљени заједно омогућили да остану непримијећени и несметано се припреме за извршење означених кривичних дјела, те им тиме заједно створили услове и отклонили препреке за извршење кривичних дјела тешко убиство из члана 144, тачка 3 и 8 Кривичног законика Црне Горе и недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја из члана 403, став 4 у вези става 2 Кривичног законика Црне Горе, те унапријед обећали прикривање означаних кривичних дјела, учиниоца, средстава којима су кривична дјела извршена и трагова кривичног дјела…”.
Тужиоци тврде да су убице 6. новембра око 15 сати изашли из тог стана, да их је Лазић одвезао до Улице 8. марта, гдје су прешли у “меган” којим су се довезли до кружног тока на излазу из Подгорице и сачекали долазак оштећених:
“Који су се кретали возилом марке ‘БМW’ регистарских ознака ЦТ-ББ271, из правца Ц., када су из означеног возила изашли и из двије аутоматске пушке… испалили најмање 38 пројектила, од којих је више њих погодило оштећене, који су услед задобијених повреда преминули на лицу мјеста”.
У списима пише да су потом побјегли до Марезе, гдје су запалили “меган” и прешли у “поло” којим их је Дацић одвезао на непознато мјесто:
“И тако им омогућио да остану неоткривени, а потом се сам дао у бјекство”.
Објашњено је да је Фрост финансирао боравак припадника клана у изнајмљеном стану.
Четрдесетдвогодишњи Липовина и двадесетшестогодишњи Пејаковић убијени са на улазу у Подгорицу, након што нападачи “изручили” рафал ка њиховом “БМW-у”.
Наоружани мушкарци под фантомкама сачекали су мете нешто послије 15 часова 6. новембра недалеко од кружног тока и раскрснице магистралних путева Подгорица-Цетиње-Никшић и запуцали.
Они су потом ушли у украдени “рено”, довезли се до Марезе, гдје су запалили тај аутомобил. Тада су промијенили возило и ушли у црни “поло”.
Према полицијским информацијама, Липовина је био високорангирани припадник цетињског огранка кавачке криминалне групе. Том клану, према истом извору, припадао је и други страдали, Пејаковић.
Први је крајем 2023. а други петнаестак дана прије него је убијен напустио Истражни затвор у Спужу, јер у законском року од три године нису донесене првостепене пресуде у предметима организованог криминала.
Надзорне камере, које су инспектори прегледали, забиљежиле су све контакте окривљених за убиство Пејаковића и Липовине.
Снимци показују да су Марјановић и Николета Ускоковић 4. октобра прошле године дошли до Улице Ива Визина, погледали стан и “полом” се одвезли након двадесетак минута.
Ипак, она се истог дана вратила пјешице, а камере су већ сјутрадан, у 13 сати и 19 минута, забиљежиле да у исти стан долази Лалатовић.
Исте ноћи, показују снимци, Дацић им је у 18.50 часова донио храну и намирнице, које је Ускоковић преузела испред зграде.
Њих двоје испред зграде су снимљени и наредног дана, када је Баранка Дацићу предала неки предмет. Тог дана камере су снимиле и да Лалатовић излази из стана у 15.17 часова и враћа се два сата касније. Око 19 сати са неким се видио испред зграде, а 7. октобра Лазић је ушао у зграду.
“Којом приликом је лице имало браду, док је истог дана у 19,07 часова Л. изашао из стана, али без браде, да би се након неколико минута вратило у зграду идући према првом спрату носећи у рукама намирнице”.
Двадесет минута прије 21 сата, у зграду је те ноћи ушао и Цимерман.
“Сљедећег дана, 8. 10. 2024. године, у 11,55 часова уочава се М.М. који улази у улаз носећи у рукама метлу и средства за одржавање стана и креће се према првом спрату… М. напушта зграду након неколико минута, да би се истог дана у 13,42 часова М.М. вратио у зграду и упутио према првом спрату носећи у рукама кесу са намирницама, па након неколико минута напушта зграду…”.
У наредним данима, уочени су изласци и уласци Лазића и Цимермана – који су износили кесе са отпадом, а уносили кесе с намирницама.
Два дана прије убиства, Марјановић је пјешке дошао до зграде, а у штек стану задржао се свега два минута.
Дан касније Цимерман и Лазић изашли су десетак минута прије 15 часова, а за њима и Лалатовић, након чега је Лазић довезао “мерцедес” у који су остала двојица ушла.
Исто су поновили и сјутрадан, када је Лазић одвезао убице до улице 8. марта, одакле су “меганом” пошли до кружног тока и извршили двоструко убиство…
Извор: Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
