Грађани негодују: Недјеља да остане нерадна, да се и радници питају
Недјеља је дан за породицу и одмор и тако треба да остане за све запослене у трговини, а њено укидање никако не смијемо дозволити и бити наивни и вјеровати да ће послодавци заиста давати дневнице увећане за 80 одсто, јер да су то хтјели да раде не би до сада закидали запослене за увећање зарада за рад суботом, празницима, прековремено и ноћу, сматрају саговорници “Дана”. Како истичу, повампирење приче о укидању нерадне недјеље још једном свједочи да је радничка класа незаштићена, а са њом и породица која нема више луксуз ни да се у једном дану окупи, све зарад нечијег профита.
Баранка Марија Терзић каже да је годинама радила у трговини и промијенила неколико послодаваца, а од када је у октобру 2019. уведена нерадна недјеља одахнула је, јер је коначно имала гарантован слободан дан.
– Нико ми никада није платио ни радну недјељу, ни празник, или је то било веома ријетко. Рецимо, знали смо да ноћима радимо попис, сјутра наставимо рад, а да ни цента нисмо добили. Подразумијевало се да нема надокнаде. Данас слушам да се размишља о укидању нерадне недјеље. Против сам, и као жена и као мајка. Па то је једини дан кад се окупи породица. Неће послодавци због тога изгубити, сналазе се они на разне начине – поручује Терзић.
Њена суграђанка Јелена Лазић истиче да причу о укидању нерадне недјеље слушамо само од послодаваца, док обичне раднике нико ништа не пита.
– Побогу, послодвци кукају, од како је нерадна недјеља уведена, због губитка профита тог једног дана. А нико не прича у каквим ми условима радимо, колике су нам плате, како нам се исплаћују одмори и о бројним другим (не)условима. Ја могу да причам о трговини, и тврдим да нема запосленог који би дигао руку да ради недјељом. Па ми смо годинама израбљивани као у робовласничком друштву а да се нијесмо смјели чути. Само реакција послодавца “ако нећеш ти има други ко хоће да ради”. Знам пуно сезонаца који су побјегли из Црне Горе у Хрватску. И није све само плата у питању, већ и однос према радницима – истиче она.
Према ријечима предсједнице Удружења Родитељи Кристине Михаиловић, недјеља је постала опет дан за окупљање породице, а сви грађани су се до сада навикли да купе што им треба суботом.
– Ако је неко неорганизован па не може у суботу све потрговати, то је већ други проблем. Мислим да се већина нас навикла да продавнице не раде недјељом, нема никаквих проблема ни за туристе јер су и они то брзо прихватили. Ником од нас није чудно када одемо у земље ЕУ, на примјер Белгију, гдје ништа не ради после 19 часова. Једноставно, прилагодиш се. Не знам да ли је сидникат урадио какву анкету са запосленима у трговинама, да виде шта они мисле о укидању нерадне недјеље – пита се Михаиловић.
