Gračanica

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla do nebesa vazneti,

ko bogorodice Mileševe i Sopoćana,

da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,

da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku

ko srce predaka, Gračanice,

da bar svetitelji s tvog ikonostasa

nemaju naših neimara ruku,

ni anđeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko

ukopana u tu zemlju i nas same,

da se nismo privikli u tebe kleti.

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla u visine uzneti.

Gračanice, da si nam bar jabuka,

da te možemo staviti u nedra

i zagrejati studenu od starosti,

da nam bar poljima oko tebe nisu

predaka davnih rasejane kosti.

Da te bar možemo podići na Taru,

u kalenićku portu te preneti,

zaboraviti likove po tvome oltaru.

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti.

(1968) Desanka Maksimović

(antologija pesama o Kosovu, rubriku uređuje  Milica Kralj)