• Друштво

Говорници на трибини УЦГ поручили: Без постројења за пречишћавање отпадних вода нема заштите вода ни здравља грађана

1 min read

2 седмице ‎ ИН4С

На јавној трибини „Третман отпадних вода у Црној Гори – изазови и перспективе“, коју је данас организовао Универзитет Црне Горе у Ректорату УЦГ, стручњаци су једногласно поручили: без функционалних постројења за пречишћавање отпадних вода нема очувања ријека, језера, мора, нити здравља грађана.

Трибина је окупила представнике академске заједнице, студенте, еколошке активисте и грађане, а публика је имала прилику да се укључи у дискусију и поставља питања стручњацима, уз модерирање новинара Срдана Косовића, предсједника Алумни асоцијације УЦГ.

Црна Гора, како је истакао проф. др Данило Мрдак са Природно-математичког факултета УЦГ, још увијек нема развијен и у потпуности успостављен систем за пречишћавање комуналних отпадних вода.

„Већина изграђених постројења има озбиљне проблеме у функционисању, док главни град Подгорица нема ни основно постројење. Услед великог броја становника, градске ријеке су под великим притиском, нарочито љети када је ниво ријека најнижи, па је опасност по животну средину, али и здравље људи, највећа. Оваква постројења нијесу никакав луксуз, већ основна културолошка потреба живота у урбаним срединама, као и услов да сачувамо наше ријеке, водене екосистеме и здравље људи“, нагласио је проф. Мрдак.

Проблем Подгорице додатно је појаснио доц. др Душко Вујачић са Филозофског факултета и Факултета за туризам и хотелијерство УЦГ. Тренутни колектор има капацитет да преради отпадне воде за 50.000 становника, док Подгорица данас броји више од 200.000.

„Све отпадне воде изнад тог капацитета завршавају у ријеци Морачи, затим кроз Зетску равницу у Скадарско језеро и даље у Јадранско море, што проблем чини регионалним. Ако се не крене с изградњом новог постројења, Подгорица би могла да плати штету од око 100 милиона еура, што би значило финансијски колапс, а још већи проблем је пријетећа еколошка катастрофа за главни град и ширу област“, упозорио је Вујачић.

О важности постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) говорила је проф. др Милена Тадић са Металуршко-технолошког факултета УЦГ, наглашавајући њихову кључну улогу у заштити животне средине. „Основна функција постројења је уклањање загађујућих материја из комуналних и индустријских отпадних вода прије него што се оне испусте у природне реципијенте – ријеке, језера или море. Тиме се спречава загађење водених екосистема, деградација биодиверзитета и нарушавање квалитета воде која се користи за водоснабдијевање, наводњавање и рекреацију.

“ Поред еколошке улоге, она је истакла и шири друштвено-економски значај ових система: допринос одрживом развоју заједница, поновну употребу воде у техничке и пољопривредне сврхе, производњу енергије из биогаса и искоришћавање обрађеног муља као ресурса. Сличан став изнио је и проф. др Иван Самарџић са Географског факултета Универзитета у Београду, истичући да су погони за прераду отпадних вода „цивилизацијски искорак“:

„Једино тако локално становништво може бити сигурно да своје усјеве и стоку напаја квалитетном водом. Изградња ових погона је предуслов квалитетне ремедијације земљишта и уређења приобаља.“

Да проблем третмана отпадних вода није само технички, већ и друштвено-политички, нагласио је проф. др Раде Шаровић са Филозофског факултета УЦГ.

„Овдје су уплетене разне комуникацијске димензије које производе изражене противурјечности између рационалне, научне логике и тешког политичког насљеђа, дубоко укорењених предрасуда, дневно-политичке трговине и популизма. Живимо у друштву са слабом еколошком писменошћу, гдје отпор према оваквим инфраструктурним пројектима произлази из неповјерења у институције, недовољне информисаности и ирационалног одбацивања науке.“

Шаровић је нагласио значај јавних трибина, едукативних програма и панел-дискусија, поручивши да „знање не смије бити маргинализовано, нити има луксуз да буде неутрално“. Подсјетио је и на ријечи Пјера Бурдијеа, да је „знање оружје у борби за симболичку доминацију у медијском простору“.

Третман отпадних вода је од посебног значаја и за европски пут Црне Горе, јер је, како је подсјетио доц. др Душко Вујачић, ријеч о једном од најскупљих и најзахтјевнијих преговарачких поглавља – поглављу 27. Изградња функционалних система за пречишћавање отпадних вода је предуслов за усклађивање са европским стандардима и избјегавање високих финансијских и еколошких посљедица.

Стручњаци су на трибини поручили да је третман отпадних вода приоритет од националног значаја. Без функционалних постројења нема заштите ријека, језера, мора, биодиверзитета – нити дугорочне сигурности грађана и усклађивања са европским стандардима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: