Гости, Боже ми опрости…
Годинама уназад, а знају то житељи и посјетиоци будванске ривијере, са једног од бродића који је превозио туристе од плаже до плаже, од Будве до Петровца, дошавши крај Милочера и Светог Стефана водич би се са прогласа огласио… Имена стара, имена нова, историјат хотела Милочер, град хотела Свети Стефан ( намјерно кажем „град“, јер тога више нема у његовом називу, а Свети Стефан је дефакто ГРАД. Стари град! Баш као што је у зидинама смјештен Котор стари град, или Херцег Нови… Једини стари град затворених врата. Забрањени град.
Тај префикс „град“ му је избрисан, а тиме и свака помисао да ће икада више бити град – чисто да потомци породица потеклих баш са острва изгубе и било какву илузију и маштарију о таквом неком сценарију… Исто тако илузорно је да ионако незаинтересовани и расрбљени Карађорђевићи могу очекивати да ће, истину за вољу њихов Милочер икада више бити њихов… ) . Елем, нека од имена са листе поменутог водича са туристичког брода, који би се распјевао дохвативши се близине милочерских борова, Краљеве и Краљичине плаже: овдје су, каже он гостовали Ален Делон, Ричард Бартон, Силвестер Сталоне, Софија Лорен, Новак Ђоковић, Владе Дивац…
То су били промотери Светог Стефана и Југославије. То су били људски брендови. Фишер – Спаски, легендарни шаховски обрачун, небројани државници инкогнито и јавно дотакли су топле стијене Светог Стефана и сигурно никада нису заборавили.
Данашњи промотер, на сва звона најављени извесни бизарни лик Билзериан Дан, светски „краљ“ инстаграма… Покерашки „шампион“ , а Боби Фишер је био шаховаки шампион… И управо је ту негдје и суштинска разлика између времена тог и времена данашњег: шах или покер… Пар стотина милиона „тешки“, бахати и незасити лик са фотографија који за собом вуче њих свих 200 000 пратиоца, вјерних му оваца са друштвених мрежа
.. То нам је данашња реклама… Његове фотографије са базена, уз неколико меснатих женки, и остале томе сличне ба(ха)налности… Неку годину раније био је и неки бразилски жонглер Роналдињо… ( уз сво дужно поштовање према његовом лику и дјелу ) … Били су додуше и Андреа Бочели и Новак Ђоковић – али мало је, мало је таквих. Светом Стефану је то некада била свакодневница.
За то вријеме, недалеко одатле у Будви на билбордима „виси“ Марлон Брандо и неко му на ухо шапуће: „шефе, поново ради биоскоп“ ! Исто то изговори и легенда нашег глумишта Бора Тодоровић у незаборавним „Маратонцима“… Тако објешеног Марлона из „Кума“ можете видјети сваких 50 метара новог назови булевара. Први биоскоп у граду љета господњег 2015… Сензација, или трагедија. А имала је Будва биоскоп, и управо шеф га затвори, и ако се сећате и библиотеку – и њу управо шеф затвори… Уместо њих дискотеке и банке… А на Светом Стефану, нико не узе за интересантним што је баш на сводовима старе, урушене и никада не обновљене цркве био казино! Покер на сводовима цркве…
Но, сада је ту оновљена црква, а Будва има и библиотеку и ево биоскоп, изнова… Никада није касно. Јавите шефу да и библиотека опет ради, ако је то у домену његових интересовања…
И да се вратим на Будву, „кумовски“ град у којег су “ шљегли “ са брда, замишљајући да прелазе океан, да иду са оне стране баре ка кипу слободе и Њу Јорку – Будви… Наши италијани – Сицилијани, у нову, обећану земљу Америку – Будву у потрази за срећом – пуном врећом. Ремаке „Кума“ на пјени од мора, умало.
Кад смо већ код шефа, филма и умјетности – бјеше један шеф, упамћен међу дјецом, чији глас оста и до данас незабораван, а који је успио остарити као Душко Дугоушко – Никола Симић, прави шеф, геније. Дакле, он би питао исто што и сва дјеца које овдје чека неизвјесна будућност:
“ шефе који ти је враг “ ?
Пише: Стефан Грломан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
