Горјанц Прелевић и Мук: Нема законских препрека за учешће војника на литијама

Поводом тврдњи Начелника Генералштаба Војске Црне Горе, генерала Драгутина Дакића, да припадници Војске не могу учествовати на литијама, двије невладине организације: Акција за људска права (ХРА) и Институт Алтернатива (ИА) написали су отворено писмо генералу Дакићу, у којем су подробније анализирали Закон о војсци и Закон о унутрашњим пословима.

“Иако овај закон начелно забрањује “испољавање политичких увјерења” (чл. 18 ст. 2), као и Закон о државним службеницима (члан 9), ниједан закон те појмове не дефинише. Према томе, и ако се сматра да литије нису само вјерски скуп, него протестни скуп политичког карактера, припадници снага безбједности опет могу да присуствују таквом окупљању под условом да нису униформисани“, прокоментарисали су Закон о војсци Теа Горјанц Прелевић (ХРА) и Стево Мук (ИА).

Они даље истичу: “Закон о Војсци такође начелно прописује “дужност војних службеника да се уздржавају од јавног испољавања политичких увјерења”, али изричито дозвољава присуство “протестним или политичким скуповима и другим активностима које нису у вези са вршењем службе у војсци”, под условом да се тим скуповима не присуствује у униформи (чл. 60). Готово је иста ситуација са Законом о унутрашњим пословима, који службеницима МУП-а и УП забрањује чланство у политичкој партији и политичко дјеловање (чл. 94 ст. 2), али, као и Закон о Војсци, дозвољава присуство “страначким и политичким окупљањима” ако се на њима не носи униформа (чл. 94 ст. 3)”

“Међутим, остаје нејасно да ли се остале активности, као што је истицање фотографија литија на друштвеним мрежама и коментарисање литија и фотографија, могу сматрати забрањеним “испољавањем политичких увјерења” и “политичким дјеловањем”, с обзиром на то да ови појмови нису дефинисани. Апеловали смо да се начелник Генералштаба заложи за то да се ови законски термини одговарајуће прецизирају, да би ови закони, који службеницима безбједносних служби ограничавају људска права, задовољили стандард “предвидљивости”, који захтијева да закон којим се људска права органичавају буде одговарајуће прецизан да би се могло предвидјети како ће се примјењивати и да би се спречила произвољна, тј. преширока примјена ограничења (види нпр. пресуду Европског суда за људска права у предмету Реквенyи в. Хунгарy, 1999). Ово тим прије што Закон о Војсци као дисциплински преступ прописује “повреду прописа о забрани политичког дјеловања” (чл. 157 став 1 тачка 23) и предвиђа дисциплинску казну у виду немогућности напредовања, односно смањења зараде, смјењивања са дужности у Војсци, итд. Кодекс војне етике такође не даје појашњења, већ понавља законску одредбу да се служба у војсци врши политички неутрално (тач. 5 ст. 1), обавезује на уздржавање од сваког понашања које може имати негативан утицај на углед Војске и односе у Војсци (тач. 5 ст. 6), а забрањује присуство или учешће само у оним активностима и догађајима на којима се промовише нетрпељивост према другим лицима или дискриминација, шаљу поруке мржње или увреде или се изражава нетолеранција, и које су јавно и морално неприхватљиве (тач. 8)”, истакли су, између осталог, у писму Горјанц Прелевић и Мук, које је у цијелости објављено на сајту Института Алтернатива.