Гојко Челебић: Одбрана истинских књижевних вриједности

Пише: Војислав Гледић

Најновија књига нашег истакнутог књижевног ствараоца Гојка Челебића под насловом РОБЕ ЕЗОПЕ, у издању ,,Штампар Макарија“ из Београда  и ,,Ободског  слова“ из Подгорице (2020), представља самосвојно, специфично и веома разуђено стваралачко дјело од вишезнaчног умјетничког, културолошког и културноисторијског значаја. На почетку књиге, у облику мотоа, аутор даје напомену о славном старогрчком баснописцу Езопу (око 620-564. г. прије н. е.) и његовом трагичном животном крају. Потом, у наставку, износи концизан преглед, односно сиже ове књиге на сљедећи начин: ,,Свако вријеме има  свога роба Езопа и меће га на кушњу. Иако ова књига говори о нечем другом, о дисидентима, борцима за слободу у Источној Европи, њена поетика слиједи слободну мисао, са респектом за обесправљене  писце некад и сад, а објављивање се поклапа симболично са падом неокомнизма у Црној Гори.“

Поред наведеног, један  дио  садржине овог дјела  (од око 370  страна) представља освјетљавање конкретног догађаја:  Ауторовог добијања Његошеве књижевне награде  за 2013. годину. Чим је објављена званична одлука компетентног стручног жирија о имену лауреата Гојка Челебића, настала је права општа харанга на аутора, као и на све оно што је било везано, непосредно и посредно, за тај догађај. Таква пресија  и свеопшти напади на једног (јединог и усамљеног) писца представља  изузетно  ружан и нечастан  догађај у свеопштој  културној и књижевној историји Црне Горе, али  и на ширем регионалном подручју.

Просто је невјероватно каквим је недаћама, бласфемији, измишљотинама, поругама и притисцима био изложен један,честит, скроман и изузетно пожртвован грађанин који је постигао највећа знања и звања својим знојем и трудом (Челебић је докторирао на Универзитету у Новом Саду и течно говори пет свјетских језика), само зато што је добио потпуно заслужено друштвено признање за своје умјетничко достигнуће и свој самопрегоран, пожртвован  и  неуморан дуготрајан књижевни рад. Једноставно, једна духовно сиромашна средина није могла да прихвати (али ни  схвати) широке Челебићеве духовне и умјетничке видике оличене у његовим европским назорима. То, заправо, није био ,,топовски“ плотун на једно конкрено, иначе изузетно вриједно књижевно дјело, већ тотално одбацивање свега онога што је оно доносило из Европе (на умјетничком плану) у једну недовољно еманциповану средину, која још није била довољно зрела  да то прихвати и вреднује. Најчудноватија, и за будуће генерације несумњиво најневјероватнија у свему томе, јесте чињеница да се  чак и званични државни апарат, као и читав душтвени  естаблишмент, удружио против једног јединог скромног писца и његовог дјела.Челебић  наводи именом и презименом све учеснике у овој срамној работи коју  су организовали  против њега и његовог умјетничког дјела, при чему је зналачки одбранио истинске књижевне вриједности.

(Нека ми овдје буде допуштена једна дигресија. Када је генијални Алберт Ајнштајн (1879-1955) видио код продавца књигу ,,Стотину аутра против Ајнштајна“, прокоментарисао ју је опаском: Да Ајнштајн није у праву, довољан би био само један једини аутор.)

Највећи хушкач и противник Челебића је био тадашњи предсједник Скупштине Црне Горе, при чему је чак покренута процедура  и промјене закона како би се остварио један неразумни, нецивилизацијски предлог. Срећом, такав  заумски поступак није добио своје законско оваплоћење! У свему томе (гле чуда!) није се вршила стручна, конкретна књижевнотеоријска анализа самог дјела, већ је ,,осута општа паљба“ по ауторовој личности. Међутим, Челебић у духу и стилу узвишених, достојанствених и морално усправних личности даје обиље чињеница и података, освјетљава проблем и ситуацију са свих страна у широком друштвеном, културном и  историјском контексту, тако да ова књига представља одлично докуменационо штиво за будуће генерације. Осм тога, аутор, у маниру европске космополитске литературе, приказује и свој сопствени процес  сазријевања којег је морао годинама упражњавати  својим непосредним трудом, марљивошћу и досљедношћу. Стога ова књига може  послужити и као одличан узор и парадигма за младе генерације које се упућују на сопствени пут прихватања и афирмације својих књижевних способности и аспирација.

И на крају овог синтетичког приказа да подсјетимо да је Гојко Челебић (рођен 1958) истакнути књижевни прегалац  широког, богатог и разноврсног стваралачког дјеловања и опуса. Његова ауторска дјелатнст је почела током дисидентског покрета у Источној Европи од 1980-их када је (као  дипломирани драматург  Прашке академије) режирао   многе  позоришне комаде дисидентских писаца. Потом се Челебић остваривао  и афирмисао као творац сличних радова, и почео да објављује драме, поезију, кратке приче и романе. На десетине његових објављих дјела из свих области литерарног подручја најрјечитије показују и свједочи о огромној стваралачкој продукцији, великој ерудици и истрајности којом овај угледни  стваралац  употпуњује и богати новим драгоцјеним дјелима. И овом најновијом књигом, коју је недавно објавио, показује са колико надахнућа, умјетничког дара и стваралачког елана овај аутор непрекидно умјетнички дјелује на срећу и радост свих истинских познавалаца и поштовалаца  савремене вриједне  и квалитетне литературе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: