• Насловна
• Поглед
• Топ 0

Годишњица смрти Крста Зрнова: Писмо Поповића краљу Александру Карађорђевићу

1 min read

2 године ‎ ИН4С

Крсто Зрнов Поповић

На данашњи дан, 13. марта 1947. године погинуо је Крсто Зрнов Поповић. Контроверзни Србин, касније убијеђени Црногорац, пред крај живота, опет се “вратио” српском идентитету.

За заслуге у ратовима био је одликован Даниловим крстом петога реда и Медаљом за храброст. Рођен је 1881. године у Липи Цуцкој.

У посљедњих седам деценија вршено је велико прекрајање националне припадности православног народа Црне Горе, а посебно, само у далеко драстичнијој форми, у посљедњој. Тако су се зеленаши, а међу њима и бригадир црногорске војске Крсто Зрнов Поповић, настојали замјеном историјских теза, представити као антисрби, иако службена документа из времена књажевине и краљевине Црне Горе показују да су по народности, или национално, били Срби.

Тако пасошка исправа Крста Зрнова Поповића, јунака битке на Мојковцу 1916. године, једног од вође Божићне побуне 1919. године и начелника штаба црногорске емигрантске војске у Италије, јасно показује да се он тада изјашњавао као Србин.

Пасошка исправа издата је од стране белгијских власти 1929. године у Лијежу. Из емигрантског пасоша се јасно види да се Поповић, и у иностранству изјашњавао као Србин (de natinalite – Serbe).

Познати публициста Јован Маркуш, на свом Фејсбук профилу објавио је документ са датумом 23. септембар 1929. године – писмо у рукопису бригадира Крста Поповића краљу Александру Карађорђевићу, у којем моли да га ослободи свих одговорности и да му се одобри слободан повратак у домовину.

Маркуш апострофира да у писму има један дио који за данашње вријеме може неукима да изгледа чудно. Наиме, бригадир Крсто Поповић пише:

“Усљед тога покорно молим Ваше Величанство…” и “Вашем Величанству и домовини бити ћу вјеран као што сам био вјеран Њ.В. Краљу Николи и Црној Гори”.

Ово је за то вријеме уобичајена форма саобраћања коју је поштовао и бригадир Црногорске војске Крсто Зрнов Поповић као цивилизован човјек, а не одраз полтронског односа према владару.

Маркуш наводи да је овај документ копирао 1991 године са оригинала из збирке докумената које посједује породица Пера Живковог Стојановића са Цетиња.

“Потомцима Пера Живковог Стојановића, у чијем посједу се налазе оригинална документа бригадира Крста Поповића, треба одати признање јер су вриједна документа за историјску науку до данас сачувана. У посљератном тоталитарном систему могли су и они у страху од репресија уништити документа или их продати онима који би их селективно користили а можда и уништили”, закључује Јован Маркуш.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: