ИН4С

ИН4С портал

Годишњица рођења чика Пера – краља ослободиоца

1 min read
На данашњи дан 1844. године рођен је краљ Петар I Карађорђевић (познат и као краљ ослободилац), краљ Србије од 1903. до 1918. и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921.

На данашњи дан 1844. године рођен је краљ Петар I Карађорђевић (познат и као краљ ослободилац), краљ Србије од 1903. до 1918. и потом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до смрти 1921.

Током његове управе ојачане су политичке и културне везе с јужнословенским народима, а Србија је доживљавана као нека врста Пијемонта.

Поред развоја парламентаризма, његова владавина обиљежена је и самовољом групе официра завереника из 1903. припадника „Црне руке“. Послије збацивања с престола 1858. његовог оца кнеза Александра Карађорђевића, живео је у иностранству и завршио је Војну академију у Сен Сиру и вишу Војну академију у Мецу.

Учестовао је као добровољац у Легији странаца у Француско-пруском рату 1870. и 1871, када је због испољене храбрости одликован Орденом Легије части, поставши једини европски владалац који је то одличје заслужио на бојном пољу.

Под именом Петар Мркоњић у босанско-херцеговачком устанку против Турака командовао је 1875. и 1876. једним устаничким одредом. Послије убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је 15. јуна 1903. изабрала за краља.

У Балканским ратовима је као врховни командант предводио до побједе српску војску, а с власти се повукао 1914. у корист сина Александра који је у његово име владао као регент.

У Првом свјетском рату 1915. прошао је са српском војском преко планинских беспућа до јадранске и јонске обале. Превео је на српски спис „О слободи“ енглеског филозофа Џона Стјуарта Мила.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Годишњица рођења чика Пера – краља ослободиоца

  1. Соколови, моји тићи,
    децо моја, Југовићи,
    Петар зове, круна иште,
    да идемо на бојиште!
    *
    Нико не зна шта су муке тешке,
    док не прође Албанију пешке,
    Албанију, па и Црну Гору,
    док дођосмо Јадранскоме мору.
    Газим блато и киша ме бије,
    злато моје, зар те жалост није?
    (Народне песме из Србије)
    *
    „…Онда скочи Мркоњићу Перо/Па потеже ножа окована,/Седам, осам осијече глава(…)Од тридесет двадесет утјецало,/Нити траже коња ни оружја,/Нити траже благо Немањића./Већ да кажу како им је било,/Кад су ишли цркви у Дечане/Те тражили Немањића благо.“(Јаут- бег и Перо Мркоњић)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *