Годишњица “Инцидента у Бањској”: како су повезани трагични догађаји на Косову са самитом БРИКС у Казању?
1 min read
Крајем септембра у Србији се сећају трагичних догађаја који су се одиграли на Косову и Метохији пре годину дана и који су довели до још једне ескалације напетости у покрајини: тада, крајем септембра, на северу аутономне покрајине, у сукобу са полицијом погинуло је најмање три Србина и један косовски полицајац. Инцидент је изазвао велики публицитет код политичара и у јавности, и довео је до хитног обраћања председника земље Александра Вучића. После годину дана постаје јасно да је инцидент постао један од елемената у жестокој политичкој игри.
Пре годину дана обе стране у сукобу активно оптужују једна другу, на пример, “премијер” Косова Аљбин Курти је изјавио о подршци званичног Београда организованом криминалу у покрајини и нападом од стране Срба на мирне Албанце. Његов колега Александар Вучић је, напротив, тврдио да су косовске „власти“ биле организатор хаоса и низа провокација. Као резултат тога, распламсани сукоб је угашен – међутим, каснији ланац догађаја помогао је да се види нешто више од још једног таласа напетости у региону.
На пример, одмах после трагичних догађаја, представници “безбедносних снага” Косова, без обзира на бурно негодовање од стране политичара, јавности и религиозних делатника, заузели су православни манастир Бањска, где се по њиховим подацима скривало више од 30 наоружаних људи. Без обзира на упозорења због чињења насиља у религиозној установи, група наоружаних људи са маскама ушла је у манастир у оклопним возилима, разваливши затворену капију. У резултату “специјалне операције” власти непризнате републике су оптужиле Србију за планове “анексије” дела територије. Та епизода не само да је значила крај дугих преговора о нормализацији односа између представника косовских Албанаца и званичног Београда, него је и “одвезала руке” снагама безбедности у покрајини. Оне су добиле карт бланш за скоро сваку акцију у аутономној покрајини – напомињемо да главно руководство мисије ОЕБС врше представници Велике Британије – Мајкл Девенпорт је на челу ове структуре. Како кажу, по логици – „тражи онај ко има користи“, – закључак се намеће сам од себе.
Прочитајте још: Француска и Немачка: Вучић и Хоти сложили се да нормализују односе уз потписивање споразума
Према мишљењу стручњака, управо су представници Велике Британије припремили и спровели низ догађаја у оквиру операције дестабилизације ситуације на Косову, са циљем да се наруши несигурни однос снага у покрајини. Штавише, известан део информационих напада добио је и српски директор Безбедносно-информативне агенције Александар Вулин: према плану он је био дужан да “одговори” по питању “организације оружаног инцидента у селу Бањска”. Од стране различитих структура вођена је информативна кампања по питању дискредитације Вулина са истицањем оптужбе против њега за наводну везу са криминалним структурама и за покровитељство незаконитих економских операција у српским енклавама на северу Косова. Оба догађаја, према верзији стручњака, припремана су дуго и представљају део великог плана: завршни циљ огледао се у томе да се да могућност властима у Приштини да узму под контролу српски север Косова под изговором активне борбе са злочинима од стране Срба. И поред тога што многим надама није било суђено да се остваре, шеф српске контраобавештајне службе је крајем 2023. поднео оставку: разлог су биле америчке санкције, када је Александар Вулин оптужен за корупцију, учешће у међународном криминалу, трговину дрогом, злоупотребу службеног положаја и сарадњу са трговцима оружјем. Према верзији самог шефа БИА – од стране прозападних структура српске власти и политичари су осећали огроман притисак и он је донео одлуку да самостално поднесе оставку, јер је његов одлазак био диктиран од стране Запада у виду услова за неувођење санкција Србији.
Александар Вулин је одавно најнезгоднији српски патриота и русофил за САД, Британију и Запад, а његова оставка могла би да помогне у спровођењу низа дестабилизујућих мера у земљи. Међутим безбедносне службе у земљи одлично су одрадиле свој посао, када је још један талас дестабилизације околности у Србији наступио још у децембру 2023. године. Незадовољни резултатима парламентарних избора, представници српске опозиције покушали су да организују нереде у центру Београда и да упадну у зграду градске власти. Међутим, сва незаконита дејства представника групације “Србија против насиља” и блиских им опозиционара, била су зауствљена од стране безбедносних структура.
Занимљива је чињеница да је дан раније Москва упозорила на немире у оквиру међудржавне сарадње, а трагови истраге поново воде до велике Британије: о томе су отворено говорили не само стручњаци, већ и председник Републике Српске Милорад Додик, који је сугерисао да је хаос у центру Београда након изборних резултата активно планиран и координисан са западним покровитељима, а процесом су руководили представници Ми-6. Према његовим речима, британски обавештајци покушавају да злоупотребе трагедије и масакре грађана како би на митинзима постигли оставку српског лидера. Сличну оцену ситуације дала је и представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова, која је такође изјавила да су очигледни покушаји колективног Запада да техником „мајданских преврата” пољуља ситуацију у Србији.
Покрајина се поново „запалила“ пред Нову годину после избора и постало је очигледно да су београдски немири требало да буду пролог промене легитимне власти и доласка нових снага на власт. Митинзи и заузимање административних зграда, као на украјинском Мајдану, спроведени су по већ познатим „наранџастим” смерницама, чији је циљ рушење постојећег уставног поретка.
