Годину дана од одласка великог српског песника Рајка Петрова Нога (1945-2022)
1 min read
Рајко Петров Ного
Причао је светлосном брзином и у овом облику стигла у Београд. Чувеног професора и историчара Милорада Екмечића, који је деведесетих остао у Сарајеву, повели су на саслушање у полицију са сином Илијом, и то везаних очију.
Давали светлосне сигнале, шта ли. Саслушавао их је неки младић. Седамдесет осам Екмечића побијено је и поклано у Пребиловцима. Када су питања почела да бивају безобразна, Екмечић је упозорио на пристојност, а када се безобразлук појачао – да он стоји иза побуне и демонстрација Срба – седамдесет осам Екмечића наложило је Милораду да пред Илијом удари шамар инспектору, макар он био седамдесет девета жртва. Потом су га, разуме се, згазили
У Београду се Милорад појавио са чудним шеширићем на глави. Шеширић је покривао тежак хематом. Шта може хематом златној глави М. Е. Када сам га у Београду на улици срео, рекао сам да му шамар вреди сабраних дела. Екмечић је, још држећи шеширић у руци, само вртео главом Илија је у Канади. Бави се информатиком и нема жудњу за нашим људима и крајевима
Као торпедо у подморницу
Муња и гром
Град и мећава
Жеге
Поплаве
Пожари
Раскоши земљотреса
Те конвулзије твари
Сунчеве протуберанце
Страшне космичке шале
Пуцајте по шавовима
Прастаре везе свијета
Кад ме опрљи огањ
И кад ме прелије вода
Свежем се у чвор
У неразориво своје
Моје је лице
Тад
Лице римскога пиромана
Ја сам
Елементарна непогода
Стари кратери душе
И расушена гротла
У небо окренута
Чељусти ненасита
Ево те храним
Властитом шумом живота
Ево те пуним
Шипкама експлозива
Вријеме је барут
Опасно пуцкета
Електрицитет
Радијација
Слијепе улице смисла
Магнетно поље ријечи
Јежи се
Жељезна прашина стиха
Та нова алхемија
Три ноћи и три дана
Из мене бије јара
Изнутра ради
Кречана сажимања
Прскају елементи
И материја сања
Кристални универзум
Та агрегатна стања
То живо вапно стиха
Из кога сикће вријеме
И раскокану
Згуљује кошуљицу
Стварности бесловесне
У коју улијећем
Као торпедо
У подморницу
А ево шта је у једном разговору са Милорадом Вучелићем о томе рекао Екмечић: запретили су му да ће му заклати дете пред његовим очима, уколико не нареди да одмах престане пуцање по Сарајеву, пошто он то може, јер је “главни ћетник”. Ти си тај који даје наређења, ти кољеш децу и зовеш шешељевце, и све тако у “блесавом махалском стилу”, а како је са руљом бесмислено разговарати, на професорово непристајање на сарадњу, ствар је у своје руке узео Исмет Бајрамовић “Ћело” и крвнички претукао професора.
Када сам се успротивио њиховој бахатости и намери да ухапсе мога сина, онда је један двометраш повисио глас. Повисио сам и ја. Он ме је ударио, али ударим и ја њега, што он од човека попут мене није могао да очекује. Како да верује да ће човек са шездесет четири године да звизне шамар толиком грмаљу. Па још дизачу тегова у неком атлетском клубу ”
