Glumci „spremili“ lektiru: Nela Mihailović školarcima će čitati Isidoru Sekulić, Ivo Andrić je „zadatak“ za Nebojšu Kundačinu

Najpopularniji glumci nacionanog teatra uskoro će na televizijskim ekranima početi da čitaju lektiru za naše školarce: Nela Mihailović pripremila je Isidoru Sekulić, Ivo Andrić je „zadatak“ za Nebojšu Kundačinu, Oskar Davičo za Aleksandra Srećkovića, a Matija Bećović za Vuka Kostića. Ovaj projekat nastao je u saradnji nacionalnog teatra sa ministarstvima kulture i prosvete.

Inače, tokom vanrednog stanja Narodno pozorište u Beogradu uspelo je ne samo da održi već i „premaši“ mesečni repertoar: za manje od mesec dana (od 18. marta do 15. aprila) „izvelo“ je trideset jednu dramsku, opersku i baletsku predstavu, prenose Novosti.

Prvi smo među kolegama počeli sa „strimingom“, a broj poseta našeg jutjub kanala dostigao je dvesta dvadeset hiljada – ističe upravnica nacionalnog teatra Ivana Vujić, podvlačeći crtu ispod jednog nesvakidašnjeg meseca u radu kuće. – Broj gledalaca se po predstavi kretao od dve do dvadeset hiljada. Naročito je uzbudljivo što nam se javljaju ljudi iz Australije, SAD, Kanade, pa i Afrike, a da neki od njih nikada nisu „uživo“ imali priliku da vide ni jednu od naših predstava. Na njihov izričit zahtev reprizirali smo Nušićevu „Gospođu ministarku“ (režija Jagoš Marković), koja je i tokom premijernog i tokom repriznog izvođenja bila veoma posećena: videlo ju je više od jedanaest hiljada poseilaca.

Članovi nacionalnog teatra su sa svojom publikom ovih dana su u stalnom kontaktu preko društvenih mreža, zato sa zadovoljstvom ističu da su otvorili svojevrsnu platformu i za druge kontinete.

– Jedini smo srpski teatar koji svakog dana „igra“ predstave, ponekad dva, čak i tri puta – kaže Ivana Vujić. – Puštamo, takođe, interesantne arhivske snimke. Tako će publika, između ostalog, posle praznika moći da vidi dramsku predstavu „Koštana“ sa Usnijom Redžepovom, a želimo da prikažemo i opere sa primadonom Radmilom Bakočević i neke od naših najpoznatijih baletskih izvođenja. Da bi dživljaj bio potpun, gledaocima smo omogućili da virtuelno obiđu celo naše zdanje: vide spoljnu arhitekturu, upoznaju enterijer, a onda i da „uđu“ u salu i odgledaju predstavu.