Глумац Вук Јовановић: Министарство културе Црне Горе функционише по принципу „иди ми, дођи ми“

Са одласком Живка Николић, кинематографија Црне Горе одлази у заборав и дуго сјећање. Док се на свјетској сцени трага за новим правцима ми смо свједоци, а и саучесници, овог модерног феудалистичког таласа промискуитетне умјетности, казао је Вук Јовановић, глумац и симпатизер СНП Црне Горе.

„Било је много покушаја и исто толико промашаја да се легендарни Николић копира, али са толиком количином компромиса, додворавања, пропагирања и поцртавања у драматуршком смислу да је истина, која је била суштинска нит овог редитеља, писца и сликара, вјешто заобиђена, док су у први план испливали кадрови задњица, партијских глумаца, бетонских палата и набубрелих комплекса. Срамота ме је до које мјере су самопрозване колеге Живка Николића, спремне да понизе умјетност зарад удобнијих столица по кафићима Будве и незаобилазног Београда, истакао је Јовановић.

Позоришна култура је, додаје он, доживјела још тужнију судбину, малтене не постоји, а тамо гдје постоји боље да је нема.

„Када сам уписао Факултет драмских уметности у Београду, у чијем називу стоји драма, дакле позориште, осјећао сам се као сироче по том питању. На тој глумачкој класи генерација 2008/09, географски смо били измјешани, Ваљево, Крагујевац, Прокупље, Нови Сад, Београд, једино сам ја био из Црне Горе и једино мој град није имао позориште у јануару мјесецу. Док су они дискутовали о представама које су одгледали или на којима су учествовали, ја сам био приморан, не својом вољом, да се црвеним и гледам у плафон. Нисам имао живаца да својим колегама објашњавам да је мој град постао бетонски кавез, циркус у коме се умјесто чувеног „Зета филма“ налази коцкарница, умјесто позоришне сцене подижу дискотеке, отворени амфитеатар на Светом Стефану продаје страним инвеститорима и на његово мјесто долазе ресторани и кафићи за иће и пиће, појашњава овај млади глумац.

Према његовим ријечима, Град Театар се пали и гаси на дугме као да је шпорет а не озбиљна установа са дугогодишњом традицијом.

„Моји Будвани су приморани да чекају љето да би одгледали неку представу и то све са звучним ефектима комерцијалне електронске музике оближњих клубова у власништву општинских другарица и другова. Министарство културе Црне Горе функционише по принципу „иди ми, дођи ми“. Годишњи буџет не може да се пореди ни са једном земљом у окружењу укључујући тзв. државу Косово. Онај ко би се усудио да представи министарству свој нови пројекат, прије свега би морао да зна како се изговара слово Ź, од кад потиче и како је настало, каже Јовановић.

Управа факултета драмским умјетности на Цетињу је, наставља он, успјела да отјера све квалитетне професоре.

„Своје студенте остави на милост и немилост, не обазирући се какви све таленти пропадају приморани да раде као конобари или шанкери. Не знам из којег разлога Демократска партија социјалиста има толику жељу да углави своју задњицу на фотељу из које су дириговали тоталним уништењем и прогоном умјетности и умјетника у Црној Гори. Не желим због вас појединаца да одем одавде као и све моје колеге, јер ме ниђе љепше не буди звук талас као овдје, идите ви, вријеме је ! Нећу користити временска ограничења као наш премијер Марковић, цитирам: “ са Будванима ћу ријешити проблем за 15 минута”. Не приличи мени као слободном умјетнику да ограничавам ни себе ни другога математичким изразима, сем када славим. А радо ћу славити ваш одлазак и почети одбројавање са 10, 9, 8, 7…, закључио је Јовановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: