Globalistički udar na Pravoslavnu crkvu

Piše: Zoran Čvorović 

Napad Pašinjana na Jermensku crkvu ima obrise jasnog i osmišljenog plana. Tačnije, radi se o politički motivisanom pokušaju potpunog potčinjavanja Crkve i slabljenja njenog uticaja kroz diskreditaciju klira

Slučaj Jermenije

Analiza aktuelnog udara prozapadnog Pašinjanovog režima na Jermensku Apostolsku Crkvu, može biti vrlo korisna za razumevanje brojnih iskušenja sa kojima se danas suočavaju pojedini pomesne pravoslavne Crkve. Pošto se ova analiza bavi pre svega gepolitičkom stranom crkvenih problema, dogmatske razlike između Pravoslavne crkve i monofizitskih crkava, kojima pripada i Jermenska crkva, ne spadaju u temu ovog rada.

Krajnje drski i za loklne prilike potpuno neuobičajeni napadi premijera Jermenije Nikola Pašinjana na Jermensku Apostolsku Crkvu i njenog poglavara – katolikosa svih Jermena – Garegina II, započeli su krajem maja ove godine.

Fejsbuk optužnica

Tokom zasedanja jermenske vlade, 29. maja, koje je pritom direktno prenošeno na nekoliko televizijskih kanala, Pašinjan je rekao kako jermenski hramovi liče na šupe (upotrebio je čak rusku reč „čulan“) u kojima se skladište nepotrebne stvari, između ostalog i smeće (ovde, ovde, ovde). „Parohijani traže duhovnu hranu, ali vide nekakav lom. Svuda džakovi sa cementom, delovi stare zarđale armature, stari betonski blokovi, tuđa odeća, obuća, čak i kreveti“. Ovo je, po shvatanju aktuelnog jermenskog premijera, pravo svetogrđe, koje govori o tome da su sveštenici, ni manje ni više, nego „ateisti“.

Posle prvog ispada, Pašinjan je vrlo brzo nastavio sa novim i još težim uvredama, ovog puta na račun katolikosa Garegina II, ali i episkopata i sveštenstva Jermenske crkve u celini. Radilo se zapravo o nizu objava na Fejsbuku, ne samo Pašinjana, nego i njegove supruge iz građanskog braka Ane Akopjan, kojima je ciljano sablažnjena javnost, u zemlji u kojoj 92,5 odsto stanovnika pripada Jermenskoj crkvi.

Pritom je premijer ne samo ignorisao visoko poštovanje koje Jermenska crkva tradicionalno uživa među Jermenima u zemlji i dijaspori, nego i odredbu važećeg Ustava koja „priznaje isključivu misiju Jermenskoj Apostolskoj Svetoj Crkvi, kao nacionalnoj ustanovi, u duhovnom životu jermenskog naroda, u razvitku njegove nacionalne kulture i očuvanju nacionalnog identiteta“.

Pašinjan je bez ikakvih dokaza, i jezikom koji je na granici vulgarnosti, optužio katolikosa Garegina II da je narušio zavet bezbračnosti i da ima dete. Zatražio je da se ta stvar istraži, pa „ako je to stvarno tako, on ne može biti katolikos“. Pašinjan je tada rekao da je „ovo pitanje duhovne i državne bezbednosti“ (ovde, ovde). Nije premijer optužio samo katolikosa za kršenje zaveta bezbračnosti, nego i druge episkope Jermenske crkve insinuacijom u formi pitanja – koliko jermenskih episkopa, koji su dali Bogu zavet bezbračnosti, zaista ima decu?

Dok je u prvoj objavi na Fejsbuku optužio katolikos za narušavanje zaveta bezbračnosti, ali ostavljajući makar i delimično mogućnost da katolikos na suđenju dokaže suprotno, u objavi od devetog juna Pašinjan je katolikosu uputio pravi ultimatum. Kao prvo, prvi put ga je poglavara Crkve nazvao svetovnim imenom – Ktrič Nersisjan, čime je zapravo poručio da ga i bez bilo kakvih dokaza i suđenja već smatra kanonski nedostojnim službe katolikosa. Sledstveno tome, pozvao ga je da odmah napusti patrijaraški presto.

Pritom je ponovio optužbu, da je „Garegin IInarušio zavet bezbračnosti, koji je dobrovoljno uzeo na sebe, i uz to ima dete“. I najzad, zapretio je katolikosu da ako pokuša da opovrgne „ove činjenice“, da će ih lično „dokazati u odgovarajućoj formi“. Kao da se radi o već presuđenoj stvari, Pašinjan je na kraju ove objave ultimativno zaključio: „Znači po crkvenim kanonima Garegin II ne može biti episkop, arhiepiskop, nije mogao biti izabran i ne može ostati katolikos“

Pašinjanova supruga je crkvene jerarhe nazvala „glavnim pedofilima u državi“ i „glavnim duhovnim mafijašima zemlje“ i u prilog ovakve teške optužbe nije iznela nijedan dokaz (ovde). Na episkopat Jermenske crkve obrušio se tih dana i sekretar vladajuće partije, Artur Ovanjisjan, poručivši da će uskoro biti objavljeni kompromitujući podaci o pojedinim episkopima i da će „obavezno biti skinute maske sa svih bogohulnika“.

Novi način izbora katolikosa

Pašinjan je otišao i korak dalje od ličnih kleveta na račun poglavara Jermenske crkve, izjavivši da bi trebalo izmeniti način postupak izbora poglavara Crkve, i to tako što bi što bi država dobila odlučujući glas u izboru katolikosa, a uz to bi kandidati za katolikosa morali prethodno da prođu odgovarajuću proveru moralno-kanonske podobnosti.

Pašinjanova supruga je crkvene jerarhe nazvala „glavnim pedofilima u državi“ i „glavnim duhovnim mafijašima zemlje“

Da se ne radi ni o kakvoj Pašinjanovoj slučajnoj i impulsivnoj reakciji, nego da iza takvih kontinuiranih javnih kleveta stoji ceo jedan plan stavljanja Jermenske crkve pod kontrolu aktuelnog režima, vidi se iz toga što Pašinjan predlaže osnivanje posebnog desetočlanog tela za izbor poglavara Jermenske crkve. Njegovi članovi ne bi bili episkopi, već vernici ove Crkve, koji po rečima Pašinjana „veruju u našeg živog Gospoda Isusa Hrista“, insinuirajući time da episkopi ne veruju u Hrista, pa makar ti vernici bili i oni koji su samo jednom pročitali Bibliju ili koji su se u poslednjih pet godina samo jednom pridržavali pravila Velikog posta.

A što se izbora konkretnih ličnosti tog izbornog tela tiče, Pašinjan je poručio da će „odgovornost za izbor prvih deset članova“ preuzeti on lično. Prema pisanju pojedinih medija, Pašinjan izgleda već ima u vidu ko bi mogao da na mestu katolikosa zameni Garegina II. Reč je navodno o episkopu Arakelu (Karamjanu), čiji je sin donedavno bio šef Istražnog komiteta Jermenije i koji je izgleda glavni dostavljač kompromitujućeg materijala o pojedinim arhijerejima Jermenske crkve.

Patrijaršiju treba očistiti

I dok katolikosa i episkopat Jermenske crkve javno diskredituje, dotle o sebi Pašinjan govori kao o „vernom čedu“ Crkve, koji se brine, ni manje ni više, „o njenoj svetosti i kanonskoj čistoti“. Stoga je pozvao „verna čeda svete Jermenske Apostolske Crkve da se okupe oko poziva da se patrijaršija očisti, da bi s hrišćanskom ljubavlju izabrali istinskog služitelja Božijeg, katolikosa svih Jermena“. Jednom rečju, Pašinjan pokušava da sebe u javnosti predstavi kao nekog ko nije protiv Jermenske crkve, već je protiv određenih pojava u njoj, kao i protiv pojedinih njenih arhijereja.

Pašinjanovi napadi na Crkvu i katolikosa izazvali su odmah početkom juna višednevne proteste pred zgradom jermenske vlade. Glavne parole ovih proteste jasno govore oko čega su se njihovi učesnici okupili – „Nikol je prešao crvenu liniju“ i „Zaštitimo svetinje“.

Prema pisanju prozapadne „Nove gazete Evropa“ (ovde), Pašinjanu su ovi događaji pokazali da postoji realna opasnost da na fonu njegovih najnovijih sukoba sa katolikosom ponovo oživi opozicioni pokret okupljen oko arhiepiskopa Bagrata Galstanjana (on se iz nacionalno-patriotskih prošle godine dobrovoljno i privremeno odrekao arhijerejske službe), koji je prošle godine uspeo da pokrene za jermenske prilike izuzetno masovne proteste (od 60 000 do 100 000 učesnika) i da se nametne kao najozbiljniji konkurent aktuelnom jermenskom premijeru (ovde, ovde).

Jermenska crkva je na napade premijera odgovorila suzdržano, odbijajući da se spusti na nivo njegove verbalne komunikacije, ali je istovremeno dala jasnu pravnu i političku ocenu takvih njegovih postupaka. Prema saopštenju Vrhovnog duhovnog saveta Jermenske crkve od drugog juna ove godine (ovde), Pašinjan je napadima na katolikosa, koji su neprimereni za jednog visokog državnog zvaničnika, izašao iz kruga svojih nadležnosti i narušio ustavni princip odvojenosti crkve od države.

Istovremeno se pozivaju „nadležni organi da prekinu takvu protivzakonitu i kratkovidu politiku premijera“. Arhijereji Jermenske crkve su u istom saopštenju naveli, da je Pašinjanovo politički motivisano neprijateljstvo prema Crkvi, „pokušaj da se umanji autoritet Jermenske crkve i njenih sveštenoslužitelja“, da se „uguši glas Crkve“ i „oslabi njen uticaj u društvu“. Dalje se navodi, da su Pašinjanovo neprijateljstvo prema Crkvi, kao i politički procesi koje je on inicirao, „usmereni protiv nacionalnih vrednosti i Crkve“, te da „dovode do raskola u društvu, podrivaju duhovno jedinstvo, slabe duh nacije i odanost otadžbini“.

Jedna advokatska inicijativa nazvala je Pašinjanove napade na Crkvu „državnim prevratom“, a pojedini profesori Jermenskog državnog univerziteta iz Jerevana predlagali su da se zbog narušavanja načela odvojenosti crkve od države podnese inicijativa Ustavnom sudu Jermenije, ali i Sudu za ljudska prava u Strazburu.

Jedna opoziciona partija podnela je krivičnu prijavu protiv Pašinjana Vrhovnom tužilaštvu Jermenije. Predsednik Advokatske komore Jermenije, Ara Zograbjan, podneo je prijavu Komisiji za sprečavanje korupcije protiv Pašinjana, zbog toga što je u napadima na katolikosa narušio odredabe Zakona o državnim činovnicima kojima se uređuje kodeks ponašanja državnih službenika u javnoj komunikaciji.

Dugoročna strategija

Pošto je Komisija za sprečavanje korupcije utvrdila da je Pašinjan u svojim objavama protiv katolikosa na društvenim mrežama dva puta narušio zakonska pravila o ponašanju državnih službenika, on se 17. avgusta javno izvinio za upotrebu takvih izraza na račun katolikosa, a naročito za reč „dompel“, koja u jermenskom jeziku znači udarati, ali i imati polni odnos (ovde). Nakon toga se činilo da je Pašinjan u odnosu prema Jermenskoj crkvi i njenom katolikosu ipak odlučio da reterira.

Međutim, zatišije između Pašinjana i vrha Jermenske crkve trajalo je svega desetak dana, jer je jermenski premijer 28. avgusta poručio da se njegova pozicija prema Jermenskoj apostolskoj crkvi „nije izmenila i ne može se izmeniti ni pod kakvim uslovima“ i da „Ktič Nersisjan (svetovno ime katolikosa Garegina II) mora da napusti svoj položaj“

Ova izjava je potvrdila, ne samo da se teško može promeniti ćud bivšeg tabloidnog novinara, koji je pre ulaska u politiku bio poznat po brojnim skandalima i neprofesionalnom novinarstvu, zbog čega je nekoliko puta krivčno kažnjavan, već i da Pašinjan ima dugoročan i vrlo precizan plan prema Jermenskoj crkvi i njenom sadašnjem poglavaru. U najkraćem on je izražen u sledećim njegovim rečima: „Mi smo vratili državu narodu (tzv. Plišana revolucija 2018, prim. aut). Sada smo dužni da vratimo crkvu narodu“.

Naime, čak i Pašinjanovoj prozapadnoj politici naklonjeni Bi-Bi-Si ističe da je njegov konflikt sa Jermenskom crkvom počeo odavno, te da se u njemu uočavaju jasni obrisi jednog političkog plana (ovde). Još kao perjanica jermenske „žute“ štampe, Pašinjan je neretko napadao arhijereje Jermenske crkve na čelu sa katolikosom Gareginom II. Takvi njegovi, po pravilu „prljavi“ napadi na poglavara Jermenske crkve, uklopili su se u širu kampanju kritike i javne diskreditacije Garegina II, koju je još pre petnaest godina pokrenula jermenska dijaspora, kao i pojedini arhijereji u dijaspori.

A sadašnji katolikos je svih tih godina napadan, pre svega, zbog navodnog autokratskog ponašanje i politike centralizacije crkvene uprave, pošto je patrijaršija eparhijama u dijaspori izdala nove, jednoobrazne ustave, a uz to je do danas kaznila na desetine sveštenika i monaha koji su se tome na različite načine suprotstavili. S tim u vezi, pojedine crkvene opštine su ušle u direktnu konfrontaciju sa patrijaršijom u Jerevanu (npr. u Iževsku u Rusiji), dok su neke otišle čak i u raskol (npr. u Nici i Ženevi).

Crkva i „obojena“ revolucija

Unutarcrkveni sukobi dobili su u vreme tzv. Plišane revolucije 2018. godine (ovde) dodatnu političku dimenziju, a lider jermenske „obojene“ revolucije Nikol Pašinjan novu ulogu. Naime, „revolucionarni“ pokret je vrlo brzo dobio i svoju crkvenu komponentu. Uporedo sa zahtevom za ostavkom novoizabranog premijera Serža Sargasjana, jedna manja grupa sveštenika i monaha, na čelu sa sveštenomonahom Korjunom (Arakeljanom) zatražila je ostavku „katolikosa-autokrate“ i jednog broja njemu bliskih episkopa, te izbor novog crkvenog poglavara (ovde).

Da su planovi ove grupe klirika uklopljeni u širu „revolucionarnu“ agendu videlo se iz naziva koji je ona ponela – Nova Jermenija-novi patrijarh. Sam sveštenomonah Korjun bio je u tom momentu iguman jednog od najuglednijih prestoničkih manastira, pritom poznat u javnosti kao pobornik povratka tipiku drevnog monaštva Sirije i Egipta.

On je tokom tzv. Plišane revolucije govorio kako katolikos Garegin II nema veru kakvu imaju obični vernici, te da je došao momenat da se „naša crkvu oslobodi“ i da se u njoj „pojavi patrijarh bez greha, koji se moli i voli svoju pastvu“. Korjun je nakon svega kažnjen od Crkve, ali je i posle toga nastavio da u dijspori potkopava jedinstvo Crkve i ruši autoritet sadašnjeg katolikosa.

Konflikt „revolucionara“ sa Crkvom započet u proleće 2018. godine, nastavljen je sa istom žestinom i posle pobede „revolucionara“ i Pašinjanovog izbora za premijera Jermenije. Ipak, konfrontacija između državnih vlasti i Crkve pojačala se tek nakon poraza u Drugom karabaškom ratu 2020. godine, a dostigla je vrhunac posle ratnog poraza iz 2023. godine, kada je Azerbejdžan uspostavio punu kontrolu nad celokupnom teritorijom Nagorno-Karabah, uz potpuno etničko čišćenje Jermena sa ove njihove drevne zemlje (ovde, ovde, ovde).

Crkva je za gubitak Nagorno-Karabaha direktno okrivla Pašinjana i njegovu antinacionalnu kapitulantsku politiku. Dok je Pašinjan težio da sa Azerbejdžanom što pre zaključi mirovni ugovor, kojim će se Jermenija odreći, ne samo teritorijalnih pretenzija prema Nagorno-Karabahu, nego i prava da traži povratak jermenskog stanovništva u ovu provinciju, kao i prava Jermenske crkve da joj se vrate u posed hramovi i omogući nesmetano bogosluženje u njima, dotle je Crkva neprestano govorila o „okupaciji“ Nagorno-Karabaha i genocidu nad autohtonim jermenskim narodom.

S tim u vezi zanimljivo je da je Pašinjan sa klevetama na račun katolikosa Garegina II započeo dan posle katolikosovog izlaganja konferenciji Svetskog saveta crkava u Bernu, u kojem je poručio da je „Azerbejdžan uz vojnu podršku Turske izvršio zločine“, kao i da je „Azerbejdžan okupirao značajne pogranične teritorije Jermenije, koje imaju strateški značaj“. Ovakva poruka poglavara Jermenske crkve međunarodnoj javnosti u potpunoj je u opreci sa pomirljivom i potpuno proturskom politikom Nikola Pašinjana.

Realna i istorijska Jermenija

Takav stav Crkve učinio je da ona i njen poglavar postanu stožer okupljanja brojnih protivnika Pašinjanovog režima i na neki način postanu svojevrsna zamena za fragmentiranu i međusobno posvađanu opoziciju. Dok prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja Pašinjana i njegovu partiju podržava tek negde oko 11 odsto građana Jermenije, dotle arhijerejima Crkve veruje oko 62 posto stanovnika ove zemlje.

Pritom, karabaški klanovi, iz kojih potiču raniji predsednici Jermenije, koji su najžešći politički protivnici Pašinjana, imaju vrlo bliske veze sa vrhom Crkve (ovde). Stoga bi kandidat opozicije na izborima koga bi javno podržala Jermenska crkva svakako u sadašnjim uslovima bio ozbiljan protivkandidat Pašinjanu. To je svakako jedan od razloga zbog kog Pašinjan progoni sadašnji crkveni vrh i protiv njega već dve godine primenjuje neviđene represivne mere, na koje ćuti Savet Evrope, čiji je član Jermenija, iako se njima ozbiljno krše prava iz čl. devet Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Crkva je za gubitak Nagorno-Karabaha direktno okrivla Pašinjana i njegovu antinacionalnu kapitulantsku politiku

Ipak, ključni razlozi Pašinjanovih napada na poglavara Jermenske crkve i njemu bliske arhijereje, mnogo su dublji i nacionalno daleko opasniji. Naime, u podrobnoj Bi-Bi-Sijevoj analizi suštine sukoba između Pašinjana i katolikosa Garegina II, taj sukob se ocenjuje kao sudar „realne Jermenije“ protiv „istorijske Jermenije“ .

Upravo na taj način konfrontaciju između prvog čoveka izvršne vlasti i prvog čoveka Crkve opisuje jermenski politikolog Aleksandar Iskandarjan. Pašinjanova ideologija „realne Jermenije“ izražava se kroz parole „tu je država – tu je hleb“, „ovde je otadžbina – ovde živi“. Pašinjan, po rečima Iskandarjana, govori da je „dobar građanin onaj koji radi, koji zarađuje pare i plaća poreze“. „U toj konstrukciji osnova je konzumeristička“, dodaje ovaj jermenski politikolog, pa zaključuje: „i ona protivreči samoj ideji koju predstavlja Jermenska apostolska crkva“.

Pašinjanova „realna Jermenija“ je pre svega zamišljena da bude, po rečima Iskandarjana, „protivteža istorijskoj Jermeniji, jer se sećanje na nju doživljava kao pretenzija prema Azerbejdžanu i Turskoj“. A ključni cilj Pašinjanove proevropske politike jeste „normalizacija odnosa sa obe ove države“ i u tom u cilju on hoće da „građani gledaju u budućnost“, pa im stoga „predlaže da iz kolektivne svesti isključe sećanje na Karabah i zapadne jermenske zemlje“.

Zato jermenska vlada ne reaguje na uzurpaciju jermenskih hramova u Karabahu, kao i na pokušaj azerbejdžanske vlade da obnovi drevnu Kavkasko-albansku crkvu i time trajno izvuče Karabah iz jurisdikcije Jermenske crkve. Izlazeći potpuno u susret zahtevima Ankare i Bakua, da Jermenija iz Ustava ukloni sve, iz ugla neosmanske i panturske politike, sporne odredbe, Pašinjan i njegova vlada su već javnosti predložili izmenu aktuelnog grba i himne Jermenije.

Naime, predlaže se da se na državnom grbu jermenska sveta planina Ararat, koja se nalazi u današnjoj Turskoj, zameni najvišim vrhom u današnjoj Jermeniji Argacom (ovde). Predlaže se i odgovarajuća izmena školskih programa, a naročito se ukazuje na potrebnu prestanka insistiranja na sećanje na genocid koji je Osmanska imperija izvršila nad Jermenima.

Umesto najoštrije osude Pašinjana za očiglednu izdaju nacionalnih interesa, vlasti optužuju crkveni vrh, ne samo za korupciju, već i za bliske veze sa Ruskom Pravoslavnom Crkvom i ruskom državom. A ta optužba u kontekstu Pašinjanove proevropske orijentacije, znači da je ova drevna čuvarka jermenskog nacionalnog identiteta (od četvrtog veka) postala zapravo „agent stranog interesa“, koji radi protiv sopstvene nacionalne države. Takva đavolska inverzija, u kojoj se izdajnik predstavlja kao patriota, a patriote kao izdajnici, moguća je samo u orvelijanskoj stvarnosti zapadnih kolonija.

Kada je autor ovaj tekst već priveo kraju pojavila se informacija da će Pašinjan do sredine oktobra pokušati da nasilno svrgne katolikosa Garegina II i da je za to već pripremljen odgovarajući broj „aktivista“ koji bi provalili u rezidenciju katolikosa (ovde).

Zoran Čvorović je profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Ekskluzivno za Novi Standard.

Izvor: Novi Standard