Gle, dva načela ruske filozofije!

Piše: Nikita Sjundjukov

Prevod: Želidrag Nikčević (Fejsbuk)

Izvor: telegra.ph

Čuveni parni portret umetnika Nesterova prikazuje nam dva najistaknutija ruska filozofa – oca Pavla Florenskog i Sergeja Nikolajeviča Bulgakova. U prvom planu je učitelj, pored njega je učenik, a učitelj je 10 godina mlađi od svog učenika. Pod uticajem Florenskog, Bulgakov će se okrenuti sveštenstvu i godinu dana nakon što je portret naslikan, postaće otac Sergije, odbaciće sve (ili skoro sve) svoje političke ambicije i odbiće iluzornu mogućnost „sekularnog“ bogoslovlja, prelazeći na bogoslovlje crkveno.

Ali ovde, na portretu, Bulgakov predstavlja svetovni princip naše misli. Njegove obrve su namrštene, pogled je preteći usmeren u daljinu. Bulgakov traži preobražaj stvarnosti, njeno ekonomsko, društveno, političko preuređenje na čvrstim principima hrišćanskog morala. On je sav u crnom, kao tamni oblak – iako bi, čini se, crna boja više odgovarala svešteniku Florenskom. Ali Florenski je, naprotiv, obučen u belu mantiju, kao lagani oblak, koji se preliva plavim, ružičastim, ljubičastim nijansama, nijansama večernjeg letnjeg neba. Njegov pogled je smireno spušten, lice mu prikazuje najviši stepen krotosti. Florenski je crkveni princip naše misli, princip spokoja, večne nepokretnosti, duhovne koncentracije.

Ova dva principa ruske filozofije simbolično označavam kao josifizam i asketizam, podsećajući na čuveni ideološki spor iz 16. veka. Josifizam je ideja energične društvene aktivnosti koja će čoveka dovesti do stvarne izgradnje Carstva Božijeg ovde na zemlji, u Crkvi koja je narasla do granica univerzuma. Asketizam je ideja tihe molitve, duhovne budnosti, propovedanja da Carstvo Božije ne treba tražiti, a još manje graditi, jer je ono već uvek ovde, u našim srcima.

Na mom jučerašnjem predavanju o sofiološkoj estetici, jedan slušalac je dao zanimljivu opasku. Bulgakov, prošavši težak put duhovnog preporoda, u 47. godini uzima sveštenički čin, ali posle još 4 godine primoran je da napusti svoju domovinu. Zadatku služenja kojem je išao celog života bio je prizvan samim nebom. Florenski nastavlja da živi u Sovjetskoj Rusiji, radi u oblasti nauke i obrazovanja, zalaže se za očuvanje bar ostataka nekadašnje kulture – izbor za koji će platiti životom 1937. godine.

Zašto otac Pavel nije otišao sa svojim učenikom Bulgakovom, prateći ga, prateći ceo krem ruske emigracije?

Odgovor možemo saznati, između ostalog, posmatrajući Nesterovljevo platno. Savremenik Florenskog Berđajev voleo je da govori o posebnoj vrsti vremena, „vremenu egzistencijalnom“. To je vreme gde trenutak sadrži večnost, vreme ljubavi, vreme mistike, vreme estetskog zadovoljstva, sozercanja velikih umetničkih dela. „Stani, trenutku“ – upravo za egzistencijalnim vremenom je čeznuo Faust, pogrešno verujući da se ono može zaustaviti spoljašnjim sredstvima. Florenski u „Stubu i tvrđavi istine“ ovu vrstu vremena naziva „Carstvom Božijim“:

„Sve oko mene mi se činilo divnim: drveće, trava, ptice, zemlja, vazduh, svetlost, sve kao da mi je govorilo da postoji za čoveka, da svedoči o Božjoj ljubavi prema čoveku, i sve se moli, sve peva slavu Božju. I razumeo sam iz ovoga ono što se u Dobrotoljublju naziva `vedeniem sloves tvari`, i video sam način na koji se može razgovarati sa Božjim tvorevinama. Takođe sam iskustvom naučio šta znači raj i kako se Carstvo Božije otvara u našim srcima.“

Egzistencijalno vreme, vreme čuda, tihe molitve i blaženog razmišljanja, jeste upravo taj duhovni ideal asketa, koji su oni pronašli u svojim od sveta udaljenim ćelijama. To je Carstvo Božije, Carstvo Nebesko, Grad Kitež, za kojim su žudeli ruski revolucionari i ruski utopisti, koji Bulgakov iz 1917. godine traži zabrinutim pogledom, ne znajući da je ono što on traži već otvoreno u srcu njegovog prijatelja, druga, učitelja, o čemu svedoči krotki, smireni pogled Florenskog, pogled koji ne traži svoje, već sve pokriva, svemu veruje, svemu se nada i sve trpi. Mir dostignut u ovom pogledu je nepokolebljiv i stoga je omogućio Florenskom da sačuva sebe, tihu svetlost duhovne vatre, čak i u godinama najstrašnijih promena.