Главни непријатељ – Русија?
1 min read
Русија је наш непријатељ? – такво питање поставио је ових дана на страницама немачког Јунге Велт дугододишњи посланик немачког парламента из фракције ХДС/ХСС који се дуго бавио питањима одбрамбене политике, а некада потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а Вили Вимер.
На слична размишљања навела су га дејства лидера ЕУ и НАТО-а, везана за њихов став према кризи у Украјини и улози Русије у регулисању тог питања.Карактер ових дејстава више је него очигледан и не допушта двострука тумачења. Речитом потврдом за то била је, на пример, управо завршена посета федералног канцелара Немачке Ангеле Меркел Украјини. Главни резултат посете је обећање Кијеву кредитних гаранција у вредности од 500 милиона евра за потребе обнове разорене инфраструктуре источних региона. Не поставља се питање ко је те регионе разорио.
Берлинска гошћа је уверила шефа кијевскго режима да ће подржати његове напоре „на очувању територијалног интегритета земље“ и осигурању „просперитета“ украјинског народа. Одушевљен тако ватреном подршком лидера главне политичке и економске локомотиве Европе, председник Украјине је назвао гошћу истинским пријатељем и добрим адвокатом своје земље.
У преводу са дипломатског језика комплимент Порошченка значи да је он примио речи канцелара као карт-бланш за наставак рата против такозваних проруских сепаратиста и терориста, до победоносног краја. Тачније, рата против својих грађана који говоре руски који нису пожелели да живе под влашћу националиста профашистичке провинијенције и које је Кијев прогласио за људе другог реда.
Ту би могло да се прецизира. И Ангела Меркел, и њене колеге из ЕУ и НАТО-а иступају у крајњој линији у погледу Украјине, не само као политички адвокати, већ и као тужиоци, а уједно и као судије. Према Русији, разуме се. Немачки и други европски медији су сложно назвали долазак немачког кабинета у Кијев сигналом за руског председника Владимира Путина. Ради се о томе што је посета одржана уочи очекиваног састанка Порошенка и Путина 26. августа у оквиру самита Царинског савеза у Минску. А тамо украјински лидер намерава, како сам каже, да затражи од руског председника да „врати“ своје „терористе“ са истока Украјине.
У вези са тим раније поменути ветеран политике Вили Вимер поставља у свом чланку још једно питање. а шта треба да значи кијевски сигнал Ангеле Меркел на рачун Путина? јер позивом свог украјинског протежеа у Велс алијанса, по речима Вимера, показала је како у Бриселу схватају суштину украјинске кризе. НАТО, резимира политичар, више него неко други, присталица је грађанског рата у Украјини, не у последњем реду захваљујући упућивању америчких плаћеника у ту земљу, чији је задатак „чишћење“ рускофонског становништва на истоку земље.
И још нешто. Како је саопштио немачки недељник Шипгел, лидери Пољске и балтичких земаља обратили су се ових дана руководству НАТО-а с позивом да се усмери систем ЕвроПРО такође и против Русије. Отуда, како сматрају они, може да се очекује ракетни напад. Не, штаб алијансе ову молбу није назвао ни непромишљеном, ни паничном. Како се саопштава, дебате на ову тему ће бити настављене после самита НАТО-а у Велсу.
Свој чланак у Јунге Велту Вили Вимер завршава неоптимистичком прогнозом: Русија је данас за САД несумњиво супарник, неприајтељ, жртва. И у Велсу ће овај принцип бити цементиран. А по речима аустријског листа Дер Штандард, изгледа да свет уопште срља у провалију. Низ експерата ипак не губи наду да ће се промолити сунце из актуелних политичких облака. Могуће. Време може да буде и променљиво.
SVI POROBLJIVAČI I NAPADAČI NA RUSIJU SU ZAVRŠAVALI NESLAVNO . RUSI SU SVOJE NEPRIJATELJE TJERALI DO KRAJEVA AZIJE , STIZALI SU SVOJE NEPRIJATELJE SVE DO PARIZA , BERLINA , VARŠAVE ….. MLADE GENERACIJE RUSKIH NEPRIJATELJA NIKADA NE NAUČE NIŠTA IZ ISTORIJE ŠTO JE KOBNO ZA NJIHOVO NEZNANJE I SILEDŽJSTVO !!