Глас за спас и 500 евра за претрпели патриотизам

Пише: Мишо Вујовић

Туђман је узео од хрватске дијаспоре огромне своте новца у кешу, мобилисао их да лобирају за “лијепу нашу”, Милошевић је под зајмом за Србију своју дијаспору ојадио, Алија Изетбеговић је уз сиромашну дијаспору анимирао муслимански свет. Једино Мило Ђукановић брине о својој дијацези. Даје шаком и капом, за сваки глас – за спас свој и своје приватне државе, осамостаљене од саме себе, располућене између његове мегаломаније и загађених извора са којих су се напајале генерације синова слободних брда.

“Гласаћемо Де-пе-ес да нећемо љеба јес’”, рече Фаик и отрачa заједно са супругом Имелом да подигне патриотску надокнаду од 500 евра, након још једне успешне победе у којој су немерљив допринос да ли управо гастарбајтери чији је бирачки потенцијал непроцељив, као што је необјашњива лојалност муслимана и бошњака човеку због чије су политике деведесетих многи напустили Црну Гору, тражећи не само бољи већ и безбедан живот. Да ли се они данас и поред коректне надокнаде, гласајући за Ђукановића, свете завичају из кога су гологузи стркли у свет, или је то подршка даљем разбијању српског бића из кога и они потичу, носећи сличну емоцију као данашњи Монтенегрини? А могуће је да је спојено “добро” и корисно.

Ових дана пуним џеповима, бесним џиповима, Ђукановићеви скупљачи гласова покушавају да обезбеде још један мандат човеку због чијих џепова је Црна Гора постала оџепарени приџепак цивилизације.

Тродеценијску владавину јуноша Савеза комуниста, млади скојевац почео је оцеубиством елиминишући старе другове из чијег идеолошког инкубатора се испилио. За разлику од њега та стара комунистичка гарда се мирно повукла плативши тиме скупо окрвављени пендрек са Жуте греде. Данас је тај усукани муфљуз израстао у бахатог милионера чија скромна колекција сатова вреди више од једномесечног буџета пензијског фонда.

На првим изборима за председника упориште и уточиште Ђукановић је нашао у Цетињским манастиру где је целивао ћивот Светог Петра и десницу митрополита Амфилохија кога је Ђукановић емотивно, попут многих, обмануо и изџепарио, причом да он само спашава Црну Гору испод канџи брачног пара са Дедиња. Тада је Мило био Србин склон да цитира Његоша и да “чисти губи из торине”, како је радио деведесетих наређујући депортовање муслимана избеглих из рата, у само гротло рата одакле је занемарљив број успео да преживи. Поједини грађани Црне Горе су отимани из Бијелог Поља и Пљеваља и депортовани преко границе да би их наводно размењивали за заробљене Србе.

Данас Ђукановић обилази по европском дуњалуку своју дијаспору, сабахом на ифтару (доручку) у Хановеру, софра му је у месецу рамазана спремана и постављена и на другим местима. Дакле, није се гладовало ни у време поста.

Почетком деведесетих политичари су обилазили дијаспору сакупљајући средства за народ под санкцијама. Данас долазе са новцем и поклонима да би куповали гласове.

Широм ЕУ отворени су пунктови за организацију потенцијалних бирача за други круг председничких избора у Црној Гори. Глас у Луксембургу достигао је рекордних 1000 евра плус путни трошкови.

У шведском граду Малмеу код извесног Ибра из околине Рожаја, пристигла је из завичаја многобројна родбина која ће са хонораром за патриотизам – организовано кренути на своја бирачка места.

“ Кад смо код куће у Рожаје, дадну нам двеста – триста евра за читаву фамилију. Овако када сви дођемо из иностранства то је 5000 евра”, објашњава Ибро своје мотиве.

Цена бирачког гласа у завичају креће се од вредности кокота до вредности бољег овна, док у Луксембургу достиже и цену два расна говечета.

Дакле Фаик и Ибро о трошку ДПС-а попљачканим новцем свих грађана Црне Горе не само што одлучују о судбини људи са којима не живе, већ су доказ како Ђукановић дискриминише своје поданике.

Примера ради комита Ђуро са Цетиња и Абдулах из Петњице такође комита добили су по 30 евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: