Glas oca

Čitam i razmišljam – o našim litijama.
I o zlokobnim predlozima da se sa tadašnjom vlašću ipak pronađe neko „konstruktivno, kompromisno rješenje“, bez „miješanja sa strane“.
I o demonskim nasrtajima na našeg mitropolita Joanikija, – jer ih je prepoznao.

Glas oca

Piše: Boris Korčevnikov
Kijevo-Pečerska lavra.
Hiljade ljudi stoje u molitvi za svetinju koju im oduzimaju.
A jedini glas na celoj planeti u odbrani ovih ljudi i Lavre je glas onoga koga su pojedini delovi Ukrajinske Crkve rešili da ne pominju – glas njenog Patrijarha.
Najautoritativniji pravoslavni jerarh na svetu i otac najveće pravoslavne crkve na planeti – patrijarh Kiril apelovao je na sve verske poglavare.
On je podsetio da je Lavra bila prvi ruski manastir. A u njegovoj hiljadugodišnjoj istoriji, monasi su iz njega proterani samo dva puta: od boljševika i od sadašnje kijevske vlasti. Kao i tada, monasima se oduzima Rajski vrt izgrađen njihovim trudom da bi ga pretvorili u đubre.
Progon je tragedija za Crkvu, ali je u celini stalni deo njene istorije.
Prava tragedija Ukrajinske crkve leži u njenom unutrašnjem raskolu, vešto orkestriranom od strane satanskih vlasti u Kijevu.
Upravo su oni naterali Crkvu da objavi da na službama neće pominjati patrijarha Kirila.
I to je posejalo seme razdora.
Jedni su nastavili da ga pominju, drugi su poverovali propagandi o „jeresi ruskog sveta“, o „Presvetom, koji blagosilja kalibre koji lete na mirne ukrajinske gradove“ i, ostajući unutar Crkve, našli su se, takoreći, izvan Nje, noseći u svojim srcima pometnju, osude i pakao.
Kijevske vlasti su postupile znajući strašni jevanđeljski zakon: „Udariću pastira, i ovce će se razbežati“ (Mt. 26,31)
I razbežale su se.
Lakše je izaći na kraj sa takvom podeljenom Crkvom. Hramovi se jedan za drugim predaju raskolnicima.
Lavra je poslednji bastion.
A tragična ironija sudbine je u tome što je jedini snažan glas na svetu koji sad zvuči u njegovu odbranu – glas oca, glas patrijarha Kirila, upravo onoga koga je odbacio deo (na sreću samo deo) ukrajinskog episkopata.
Taj glas se u svetu neće čuti. Tačnije, čuće ga, ali će začepiti uši, spustiti oči.
I zato će zagrmeti glas samog Boga.
U Njegovoj kazni.
Proročanstvo će se ostvariti, Kijev će potonuti neko vreme nakon što poslednji pravi monasi napuste Lavru.
Videćete. To će se obistiniti. Sačuvajte ovu objavu.
I setite se ovog ljudskog mora kijevskih ispovednika kad se Kijev pretvori u pravo more.
(Telegram kanal B. Korčevnikova; preveo Ž. Nikčević)