„Глас Црногорца“ 1942: У фронт против комунизма; Црна Гора је гнијездо српске слободе

Црна Гора, гнијездо српске слободе, предјели дични, којег љепшег и дражијег у свијету за нас нема, — та Црна Гора данас постаје позорница пробе, непрoмишљеног и произвољног експериментисања крвожедних тупоглаваца црногорских комуниста, који нас воде главачке у пропаст, написано је у листу „Глас Црногорца“ који је објављен априла 1942. године.

Препознајући већ тада, болест, коју је годинама касније, митрополит Амфилохије дефинисао као „брозморору“, лист подсјећа ко је Црногорац, шта је Црна Гора за српство, покушавајући да се „отима“ годинама комунистичке доктрине и ригидности, у којима се покушавао „сасјећи“ национални полет у Црној Гори, који је недвосмислен и јасан, а то је спрски национални идентитет.

„Црна Гора, некадашња 3ета, која је вјековима била грм из кога се рађала независност српскога народа; Црна Гора, чија славна дјела и фална јунаштва опјеваше у пантеону вјечности Негош, Краљ Никола, Бранко Радичевић, Ђура Јакишић, Каћански, Пушкин и Кардучи, пјесник Италије“, подјсећа се у Гласу Црногорца и опомиње:

„Црна Гора, гдје жива покољења зборе с душама својих прађедова Немањића, Црнојевића, Петровића, Карађаорђа бесмртнога, Обилића, Марка Краљевића и осталих витезова, који у јунаштву надвисише Спарту и Рим“.