,,Глас Црногорца“ 1886: Откако је моћи Св. Василија долазили су у Острог Срби из свих крајева – и они који су се престали звати Србима
Mанастир Острог
Откако су моћи Светог Василија у манастиру Острог, навијек је тамо долазио народ сваке године на Тројичиндан, а било га је од свијех крајева гдје живе Срби, било га је не само православне вјере, но и самих Мухамедоваца, који су се давно престали звати Србима, но се, навијек осјећају да су Срби, писао је ,,Глас Црногорца“ 1886. године.
У уводу текста цетињски лист истиче како им је са ћивота Светог Василија, из Острога, стигао лијеп допис о Тројичинданској свечаности који, како се додаје у тексту, говори како су најбоља свједочанства овдашњих мухамеданаца о њиховом осјећају припадности српском народу – управо масовни доласци да се поклоне моштима нашег Светитеља.
– …Но се, навијек осјећају да су Срби, чему је најбоља свједочба била ваздашње полазиштво мухамедовскијех Срба Светом Василију Острошком, објашњава ,,Глас Црногорца“.
Лист наглашава како потурчени Срби који долазе у Острог, а одрасли су у муслиманској вјери, више имају вјере у Светог Василија, него у Меку и Медину.
– Сваке године би се ту нашап по који поклоник из Босне, Херцеговине, старе Србије или Маћедонијје, који је одрастао у корану, па је ипак имао више вјере у Св. Василија, но у Меку и Медину, закључује се у тексту који је објављен на Цетињу 1886. године.
Прочитајте још:
E moj care junaka, što si napravio od sebe i od nas samo zbog tvog bolesnog ponosa i neostvarenih snova da budeš svesrpski vladar……
Što reče mudri Gedža Vlahović, ti si posijao sjeme zla koje su poslije komunisti samo razgranali. Ti si otac crnogorskog državnog separatizma, koji je poslije dobio i etničke obrise. Ti si izazvao bratoubilački sukob 1918, koji su poslije eksploatisali dukljanski pseudoistoričari kako bi razbili srpski etnički korpus.
Srpsko jedinstvo si podredio svojim uskogrudim interesima i svom kompleksu da ostaneš vladar, pa makar imao vlast samo u tvojoj Katunskoj nahiji.
Najveća tragedija je to što je Milovan Đilas karijeru započeo idući zlim putem, ali se je pokajao i trudio svim silama da ispravi svoje greške iz mlađih dana, dok je kralj Nikola do starosti bio na pravom putu, da bi zadnjih godina svog života pljunuo na sve ono što je postigao i čime je zadužio cijelo srpstvo.
Žalosno!
Свесрпски, за разлику од унука му Александра од Југославије и србијанског двора који је био свејугословенски и успјешно започео растакање историјског српског етничког и државног простора. Чији је кључни допринос погибији српства заправо био?
Pod Ostrog se uvijek išlo da se traži lijek od kakve bolesti. Kad se čovjek razboli nije gledao na vjeru nego je tražio spas. Tako su i srbi išli kod hodže za zapis kad bi se razboljeli, to ste zaboravili?
Ми смо Срби народ најнесретни,
Сваки Србин,који се превјери,
просто вјеру што загрли другу,
но му просто не било пред Богом
што оцрни образ пред свијетом,
те се звати Србином не хоће,
ово ти је Србе искобило,
Робовима туђим учинило!“
Петар II Петровић ЊЕГОШ
Cist dokaz da su netacne tvrdnje protodukljanskih istoricara koji kazu da je biti Srbin znacilo biti pravoslavac.