Професор на бечком Факултету политичких наука и експерт за питања безбједности и контроле наоружања Хајнц Гертнер оцjењује, поводом кризе око Украјине, да Хладног рата неће бити јер свиjет данас изгледа сасвим другачије.
У ауторском чланку за аустријски дневник „Тиролер тагесцајтунг” он је оцијенио да тренутна ситуација некима само личи на Хладни рат.
„Овакве тврдње су у САД више унутрашње политички мотивисане него што се заправо односе на спољну политику”, наводи се у коментару.
Аутор објашњава да неоконзервативни кругови као и републикански сенатори у САД попут Џона Мекејна користе актуелне догађаје као повод за спочитавање „политичке слабости” предсједнику Обами , што иначе раде од Арапског прољећа у коментарима угледних америчких новина.
„Могуће да је руски предсједник Владимир Путин ове критичаре узео за озбиљно вјерујући да ће у Украјини моћи да дјелује без битнијег америчког противљења”, наводи се у анализи.
У Аустрији веома цијењени експерт, Гернтер оцјењује да је Барак Обама да би остао политички вјеродостојан морао да демонстрира јачину подизањем оштријих санкција Русији.
„Свакако би било опасно, уколико би сценарио Хладног рата одредио спољну политику САД. У Хладном рату свијет је био подељен на два дијела. Идеолошки између капитализма и комунизма, геополитички у војне сфере утицаја између САД и Совјетског Савеза. У трећем свијету , гдје процес подјеле још није завршен, обје стране су политички и војно интервенисале. Постојање нуклеарног оружја није их одвратило од тога “, наводи даље.
Гертнер истиче да је свјетска политичка ситуација данас међутим другачија.
„Постоји глобални свијет са мноштвом формалних и неформалних међународних институција, које су политички и економски умрежене. У њему такође изазови и опасности имају утицај далеко изван националних и регионалних граница. То се односи не само на климатске промјене већ и на регионалне кризе. Не постоје само два, већ много државних и невладиних актера. Русија, а и сама САД нису у позицији да изграде затворене сфере утицаја”, оцијенио је директор Аустријског института за међународну политику.
Он сматра да су употреба силе и идеолошки инструменти дошли до својих граница, ако се погледају унутрашњи политички развој не само у Украјини, већ такође и на Блиском истоку и сјеверној Африци у којима постоје снаге које не могу бити контролисане „споља”.
„Нове силе попут Кине, Индије Бразила или такође Европе неће нити безбједносно-политички нити идеолошки или економски да граде биполарни свијет у коме доминирају САД и Русија”, оцијенио је он, подсјетивши на уздржаност Кине приликом гласања у Савјету безбједности УН о референдуму на Криму.
„Руски предсједник можда настоји да обнови биполарни свијет, али му свијет не смије испунити ту жељу”, закључује се у тексту.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
