Геноцид, који нико није приметио

Пише: Јасна Кривокапићева

Ратови у бившој Југославији донели су човечанству многе примере геноцида. Неке од њих су светска заједница енергично одобрила (геноцид над Србима на Косову и Метохији), други – безмало измислила („геноцид“ муслимана у Сребреници), а неки су прошли и непримећени. Апсолутно непримећена од стране УН-а, ЕУ и других великих „гаранта мира“ на територији бивше Југославије, операцијом „Олуја“ Хрвати су извршили „геноцид“ над Србима у супротности са свим међународним споразумима.

Узимајући у обзир хистерију која је потресла све западне медије након депортације Муслимана из Сребренице, Хрвати су спровели петодневну војну операцију на простору Крајине, и на то присилно и кукавичко убијање и протеривање Срба из Хрватске нико није реаговао. Као резултат безумне хајке и прогона, две хиљаде мирних Срба убијени су без суђења, а још 250.000 људи је побегло или их је присилно депортовала хрватска војска.

Захваљујући овој „војној операцији“, огромне територије насељене Србима од 13. века су заробили хрватски освајачи. Међутим, „међународна заједница“, која је тако жестоко бранила Муслимане, није обраћала пажњу на убиства православних Срба. Нимало. Због чега? Сви знају „да су Срби убице,“ а Хрвати и Муслимани су њихове несрећне „жртве“. Операцију „Олуја“ обележила су многобројна зверства која су католици направили против православног становништва Крајине.

Покушаји Срба да досегну правду после рата, нису донели никакве резутате. Европски и међународни судови су више пута одбацили њихове легитимне тврдње. Истовремено, куће и земља српских избеглица су празни, запаљени или су преузели локални Хрвати . Пошто су извршили чин геноцида, Хрвати нису почели да насељавају српску земљу, оставили су је запуштеном и празном. Не постоје програми за повратак избјеглица, као што су у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији.Срби не могу вратити своју прадедовску имовину, јер им хрватска влада забрањује да то учине. „Крајина је хрватска земља!“, земља са мртвим очима празних кућа.

Једина особа која је показала објективну страну рата у Хрватској био је Оливер Стоун. Његов филм „Спаситељ“ показује сву окрутност и непријатност тог рата. Дошли сте кући – и никога нема. Свештеник је обешен, a отац и мајка су убијени. Покушавате да побегнете у аутобусу са избеглицама, али Хрвати зауставе аутобус и чекићима разбијају српске главе. Дајеш све за спас, чак и крст, само да доведеш девојчицу до Црвеног крста.

За остале смо били само „убице“. Зашто нико није приметио геноцид над Србима у Крајини. Зашто нико није видео „убиство убице?“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: