Гениј подземља

Био је, истовремено, и генијални провокант и, помало, настрана кукавица, онај што је надахнуће налазио у ноћном шуњању око јавне куће („Црвена кућа радости“ Џојс), док би „заплашивао женске.“

Надоргинални денди, докраја жалосно везан са исувише самосталну мајку, и жену коју су с правом сматрали најобичнијом скоројевићком, која га уопште није разумијела, још мање у изабраној мисији подржавала. – Али, зар је могло бити друкчије?!

Ријеч је, дакле, о Бодлеру, који је изрекао једну од највећих и најљепших истина, а она гласи: „Неспоразум покреће свијет.“

Као есејист, Париз је на феноменално интиман начин, формом исповијести, упознао са „уклетим“ Едгар Алан Поом, који је, између осталог, своје мајсторство доказао (ону „несрећну интелигенцију“), и у чувеном предавању о – намјештају.
У огољеним, брзопотезним и луцидним, „Интимним дневницима“ (у том – фрагментарном черечењу), затичемо га гдје се сваке ноћи моли Богу да му да снаге како би издржао у раду, сматрајући себе лењивцем и недостојним, који непрестано грца у стиним, али немирујућим дуговима.

За гас, за кирију, за какав ситни реквизит, као што је, нпр, барокна лампа…

Пјесник коме је пошло за руком да му стихове изведу пред (грађански!) Суд, са биједне, самртне постеље, у некој од париских болница, пошто му принесоше цвијет, промрмља: „Бог те, бог те!“...
Сваку прилику је користио да изнова саблазни јавност, успут исмевјући старомодне критичаре и доконе антологичаре (те офуцане задужбенике који вазда присвајају – рану отаџбине), управо оне који нису имали довољно слуха да проникну у Бодлеровог Сатану, који је сав од бижутерије, пацовског крзна, шминке, маторих љубави и загушљивих, ренесансних атељеа…

Уз то, Сатана је прва – урбана појава!
Бодлер нам је даровао изум какав је – „модерна“. Складиште у којем гомиламо таленте и друге облике настраности.
Париз је мјесто његова два датума: 1821-1867.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: