Gde su Srbi u novoj Jalti?!

Piše: Milijana Baletić

Ono što je za grohotni smeh (da nije toliko bolno) – naša priča i posle Hojzgenovog neutešnog plača – i dalje uporno ide o neodustajanju od EUropejskog puta?! I, ne samo to, nego od svih svetskih „ćimbenika“ – Amerike, Rusije, Kine… – samo su EUropa i ratni ukrajinski predsednik Zelenski protiv mira i za nastavak rata?!

Teško je naći prave reči kojima bi se opisala ova blagodat kojom su počastvovane naše generacije da uživo pratimo udarne istorijske procese, koji su se dešavali kroz milenijume i o kakvima smo do sada čitali samo u knjigama istorije!
Sve što je do malopre izgledalo kao neizbežno i čvrsto zakucano, preko noći doživljava preokret! Odbacuju se dojučerašnji saveznici, prave se savezi sa arhineprijateljima, pripremaju nove „jalte“, iscrtavaju nove granice, biraju teritorije po ličnom prohtevu nad planetarnom trpezom, poput apetita koji se otvori nad švedskim stolom!
Drugi svetski rat se 1945. završio podelom interesnih sfera na Jalti, a evo danas – posle 85 godina – otpoče nova „jalta“ u prestonici Saudijske Arabije, Rijadu!

Kao što i nalaže logika, za sto su sele dve zaraćene strane – gazda NATO-a Amerika i, s druge strane – Rusija! A trećih učesnika – EUrope i Ukrajine, koje su u tome kao „pešadija“ samo odrađivale ono što im se kaže – nema! Sad, što su oni, ničim izazvani, umislili i dali sebi na značaju kako su tu bitni, najbolje objašnjava ova, 61. po redu Minhenska bezbednosna konferencija, kojoj je prisustvovalo 60 predsednika država i vlada, a prethodila je skupu u Rijadu 18. februara.
Ta minhenska se inače održava svake godine, ali od poslednjih 17, samo će dve ostati za pamćenje – ona iz 2007. koju je obeležio istorijski govor ruskog predsednika Vladimira Putina i ova sad, od 14. do 16. februara, kada je potpredsednik Amerike Džej Di Vens javno obelodanio sve „bračne“ nesuglasice i nepomirljive različitosti između njih i EUrope! Surovo, sa vidno ugašenim emocijama prema dojučerašnjoj „ljubavi“ – priznao je da je nestala, i da zbog različitih „naravi“ ima svako da se okrene sebi i potraži drugog partnera! Pri tome, Europi je najbolnije pao zaokret u narativu da joj preti opasnost od nje same, a ne od Rusije, kako se do juče guslalo!
Šta da vam kažem – bilo je vrlo emotivno! Emotivno toliko da predsedavajući konferencije Kristof Hojzgen – shvativši da ih je Amerika ostavila na cedilu, okrenula im leđa i napravila obrt od 180 stepeni u odnosu na do juče iste vrednosti koje su delili – nije mogao do kraja da pročita završni govor na zatvaranju skupa, nego je – gušeći se u suzama – napustio govornicu!
I, ne plače samo Hojzgen, plače cela briselska EUropa, a prenose njihovi mediji! Samo iz Amerike je za ukrajinski rat dato 300 milijardi dolara, a gde su još i one silne EUropejske milijarde, od čega – pitanje je koliko je do ratišta stiglo, a koliko se i u koje sve lične džepove prelilo?!
Naravno, ovo oko para, korupcije i pljačke samo je jedan aspekt ovoga rata! Nuspojava, što bi se reklo! Glavni cilj je očigledan – sad ili nikad udariti na Rusiju i dokrajčiti je za sva vremena! I to, čime drugo nego najjačom silom Zapada NATO-om, ali na način kako to nikako ne bi izgledalo kao takvo!
Inače, NATO je od sistema kolektivne odbrane, kako je definisan stvaranjem 1949. odavno pretvoren u sistem kolektivnog napada i agresije – i to gde im se god prohte! E, ovaj put im se prohtelo da dokrajče glavnog protivnika Rusiju! Sve do tada što je po svetu poradio, bila je vežba i to vežba do kraja uspešna! Jedan od tih opipavanja sopstvene snage i uvežbavanja bili smo im i mi Srbi, ’95. u Srpskoj i ’99. po Srbiji, a zakačili su i par mesta u Crnoj Gori, kako bi je „opomenuli“ da se što pre od sebe odvoji!
Otvara se tu sad i još jedno pitanje – čemu taj mastodont od 32 članice, koji je jama bez dna i u koga bacaju lopatom i tove ga, doduše najviše Amerika, dok ostali daju na kašičicu – što se biznismenu Trampu nikako ne sviđa! On je i u prethodnom svom predsednikovanju kalkulisao da se to „preduzeće“ Americi ne isplati i da bi ga trebalo rashodovati!
U svemu ovome najgore je to što Rusiju – ne da nisu porazili – samo su joj pružili šansu da pokaže da je vojno nepobediva! Toliko je to ubedljivo pokazala da su i NATO-vci shvatili da im je jedini izlaz iz svega ovoga – biranje Trampa za predsednika koji će „u ime mira“ zatvoriti to ratište i – koliko-toliko iz svega toga izaći časno!
I, sad je – ne ceo NATO, samo gazda „firme“ – seo za pregovarački sto sa Kremljom!
Za susret je, ne slučajno, odabrana Saudijska Arabija! Za stolom u Rijadu našli su se ruski šef diplomatije Sergej Lavrov i američki kolega Marko Rubio. Tu su bili i pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov i šef ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev. A ovamo predsednikov savetnik za nacionlnu bezbednost Majk Valc i specijalni izaslanik američkog predsednika za Bliski Istok Stiven Vitkof?!
Paralelno i „iz čista mira“ stiže i izjava portparola Kremlja Peskova da – Moskva ne dozvoljava nikakvo mešanje u međusobne odnose nje i Teherana!
Ono što bi, neobelodanjeno, sa toga skupa moglo da se nasluti jeste – i izjava Peskova, i prisutni Vitkof – koji je od celokupnog diplomatskog iskustva sa kojim raspolaže, jedino stručan i nenadmašan u biznisu?! Da su i Rusi „konja za trku imali“ kada je u pitanju biznis, tu je bio Kiril Dmitrijev!
Iz ovoga spiska prisutnih moglo bi se čitati da su saglasnost i nemešanje u međusobno podeljene interese, makar na Bliskom Istoku, ucrtane i da će Amerika nesmetano raditi na jednom od svojih prioriteta – pretvaranju Gaze u ekskluzivnu rivijeru Bliskog Istoka?! Inače, čemu u delegaciji za mir u Ukrajini – biznismen Vitkof, zadužen za Bliski Istok!
Sa tog susreta ono što je evidentno i o čemu ne treba nagađati, jeste dogovor o resetovanju odnosa između te dve globalne sile, ponovno međusobno otvaranje ambasada u Moskvi i Vašingtonu, uspostavljanje ekonomskih odnosa, priprema delegacija koje će pregovarati o završetku ukrajinskog rata… – koji i dalje nesmetano teče!
Za taj naprasno prijateljski odnos prema Rusiji, mnogo je razloga – jedan sam već navela!
I, ekonomski planetarni džin Kina, jedan je od razloga! Prethodna američka administracija koja je spojila dve nepobedive sile u svojim oblastima – Rusiju kao vojnu i Kinu kao ekonomsku – zadala je težak udarac Zapadu! Kako iz toga izaći, raspetljati i rasturiti taj, po svemu sudeći višestruko čvrsto uvezan odnos, nije mali zadatak Vašingtona!
Ova „jalta“ nije za stolom imala Kinu, kao jednu od tri najmoćnija sagovornika sveta – što bi bilo logično! Možda je to tako samo smišljeno za početak, a kako će se završiti – videćemo!
To što tu nije bilo EUrope i Ukrajine, e, to je logično! One se iovako ništa nisu pitale, mada im niko nije smetao da sebe ubede u bitnost! „Dapaće“ bile su besprekorno poslušne i razigrane na koncu u tom lutkarskom teatru! Uostalom, onaj neutešni Hojzgenov plač sve objašnjava!
Rijad je samo prvi korak u koji su obe strane ušle sa već precizno zauzetim stavom! Bez obzira što ga iznele nisu – teško da se tu ne zna ko šta hoće!
Izašla je i neka nova mapa Ukrajine na kojoj joj više nema izlaska na Crno more, niti je njena Kijevo-pečerska lavra koja je u sred Kijeva! Da li je to ta mapa sa rijadskog stola, čija će sve biti Ukrajina i da li će išta od nje ostati njoj, nepoznanica je! Koji deo sveta će kome pripasti kao interesna zona, kuda će sve vijugati nove granice, kako će se i koliko bolno evropske države vraćati sebi, svom suverenitetu, odvezujući ludačku košulju EUrope kojom su im oduzeli moć sopstvenog odlučivanja o sebi, šta će biti sa evrom, sa NATO-om… – sve je enigma!
Ono što je za grohotni smeh (da nije toliko bolno) – naša priča i posle Hojzgenovog neutešnog plača – i dalje uporno ide o neodustajanju od EUropejskog puta?! I, ne samo to, nego od svih svetskih „ćimbenika“ – Amerike, Rusije, Kine… – samo su EUropa i ratni ukrajinski predsednik Zelenski protiv mira i za nastavak rata?!
Meni se čini da je za nas – čije pitanje, i srpske državnosti i celokupnog srpskog položaja na Balkanu nije rešeno – od sudbinskog značaja da u ovom trenutku reagujemo brzo, ali mudro i nepogrešivo! Jer, duboka država je uklopila svoj interes – i Trampu dala samo 4 godine odrešene ruke za prepakivanje sveta!
Sve je ovo počelo odavno, a rok za rešavanje skraćen kao tren!
Rijad treba shvatiti samo kao prvi istorijski korak za ovu dugo stvaranu realnost – koji je prešao decenije i milje – od hladnog rata posle ’45. i pobede Zapada u njemu uz pomoć Gorbačova i Jeljcina, do direktnog rata Amerike i njenih vazala preko Ukrajine 2022. godine sa Putinovom Rusijom! Sada ponovo imamo sedanje za pregovarački sto, ne u ime napokon večnog mira među njima, nego do trenutka, kako se Amerika, po svoj prilici nada, kada će konačno smisliti i imati u svojim šakama – neki svoj „orešnjik“!!! Logično je! Sva istorija je na tome zasnovana!
Neće biti lako, ali za Rusiju, sve mi se čini, brinut se ne treba! Teško da će ona dozvoliti da ih na isti fazon, isti neprijatelj toliko puta, za nešto malo više od jednog veka – namagarči, ponizi i pobedi! Ali mi (?!) – mi smo tu neprevaziđeni! Nema „obojene revolucije“ koja nam se nije primila i razbokorila?! Tu smo ti šampioni!
Kod nas ti se, mimo ikoga na planeti, primaju i cvetaju i obojeni i ovi drugi bezbojni i bezbrojni dobrotvori, koji uvek nađu načina da se ukucaju u državu i uz državu, pod velom nezaobilaznih stručnjaka, patriota i državobrižnika – sve dok je do kosti ne oglođu?! Za taj naš koloplet – teško će nam iko uzet prvo mesto?!
Džaba smo Njegoša imali! Ništa od njega naučili nismo?! Nemamo ti mi uvo da oslušnemo genijalnog Njegoša: „Spušta sam se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže! Otad ste mi pamet ućerali!“ Mi, kako nam kad koji neprijatelj zabaci omču – i spoljašnji i ovaj unutrašnji beskrupulozni profiterski nakot – ne da je uočimo i izbegnemo – mi je obema rukama zgrabimo, na sopstveni vrat namaknemo i onda još – u euforiji od sreće i bitnosti – gurnemo stolicu ispod nogu?!
Kako smo takvi uopšte do sada i opstali – sam Bog zna!!!