Gde će Putin stati?

Piše: Bojan Bilbija

Rusija je u poslednje dve decenije uložila hiljade milijardi dolara u razvoj odbrambene industrije i danas Putinove vojne fabrike rade u tri smene i upošljavaju oko 3,5 do 4 miliona ljudi

Slika prva. „Ruski finansijski sektor je na aparatima za održavanje života. Mi smo isključili sa svetskih tržišta tri četvrtine ruskih banaka. Oko hiljadu stranih kompanija je otišlo iz zemlje. Automobilska industrija je pala za 75 odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine. ‘Aeroflot’ ne leti zato što avioni nemaju rezervne delove. Ruski vojnici vade čipove iz mašina za pranje veša i frižidera, da bi popravljali svoju tehniku, jer više nemaju poluprovodnike. Ruska industrija je u ruinama!“, poručila je 2023. godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. U tom trenutku, takva retorika bila je neophodna da bi se, po nalogu američke administracije Džozefa Bajdena, Evropa brzo, i do kraja, uvukla u sukob sa Rusijom. I da niko ne bi postavljao suvišna pitanja. Ako neko nešto i zapita, ovo mu je odgovor: „silni“ Zapad za samo nekoliko meseci slomio je „slabašnu“ Rusiju i odbranio „slobodnu“ Ukrajinu. Zato sad treba još jače pritisnuti, izvaditi i poslednji evro iz džepa za Zelenskog, a on će na belom konju da ujaše u Moskvu i nama preda u ruke ogromna prirodna bogatstva Rusije.

Slika druga. „Tekućih dva odsto od BDP-a evropskih zemalja za NATO, to je ništa. Ako pogledamo šta Rusija proizvede za tri meseca, to je jednako onome što ceo NATO, od Los Anđelesa do Ankare, proizvede za celu godinu!“, poručio je 2025. godine novi generalni sekretar NATO alijanse Mark Rute. I kako sad to objasniti? Da li Rusi vade čipove iz veš-mašina, ili proizvode 400 odsto više od celog NATO-a? Da li je to ruska industrija u ruinama, ili je možda evropska? I ko laže – Lajenova ili Rute? Ako je Vladimir Putin uspeo da ubedi Evropljane da je Rusija slaba i na kolenima i da je treba „samo malo“ pritisnuti i ona će da se slomi, onda je to njegov uspeh. I u godinama koje dolaze imaće mnogo lakši posao, kada se budu svodili konačni bilansi.

Ograničenost i lakovernost evropskih birokrata

Da su lideri EU čitali Sun Cua, znali bi da je više od pola pobede već ostvareno ako uspeš protivnika da uveriš da mu je dobro vreme da krene u rat – onda kada mu ekonomija posrće, a energetska i migrantska kriza razvaljuju socijalni i politički sistem. A Putin je, sudeći po izjavi Lajenove, uspeo i više: da ubedi evropske birokrate da je Rusija slaba, nepripremljena i izolovana. I kao takva, lak zalogaj za njih, „velike i moćne“. To je pokazatelj nekompetentnosti evropskih vrhuški, decenijama maženih i paženih, što ruskim energentima i sirovinama, što američkom vojnom i političkom zaštitom, što kineskom radnom snagom koja im je donela prividno bogatstvo. Tako su sami sebi izgledali daleko veći nego što zaista jesu, i „prespavali“ su sve prilike da Evropu uzdignu u rang samostalne svetske sile. A Rusija, koja je za poslednje dve decenije tiho i strpljivo ulagala hiljade milijardi dolara u razvoj i uspon svoje armije i – pre svega – svoje vojne i tehnološke industrije, učinila im se malom i beznačajnom. Pričinilo im se da Putinove vojne fabrike sa ogromnim nasleđem SSSR-a, koje neprestano rade u tri smene i po zvaničnim podacima upošljavaju oko 3,5 do 4 miliona ljudi, proizvode mašine za sudove i tostere! Kakva diletantska greška!

Nesporazumi u nemačkoj Vladi

Slika treća. Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok ljutita beži sa sednice vlade, dok je njen „šef“, kancelar Olaf Šolc, juri i pokušava rukom da je zaustavi. Nije uspeo. „Zelena grofica“ je pobegla. Da nisu zabeležile kamere nemačkog „Bilda“, sve bi možda izgledalo kao šala ili podmetačina političkih protivnika. Ovako, to je samo još jedan pokazatelj koliko su stvari u Evropi, i pogotovo u njenom „srcu“, postale ozbiljne. Razlog sukoba Šolca i Berbokove je odbijanje kancelara da stavi potpis na njen zahtev da Berlin Zelenskom isplati još tri milijarde evra za rat protiv Rusije. Malo mu je tuđih para, zahteva još. Nemačka vlada je, osim zbog užasnih ekonomskih pokazatelja, najviše i „pukla“ na ovom, ukrajinskom pitanju, pa će birači imati prilike da se izjasne na izborima 23. februara. Što je i Dan zaštitnika Otadžbine u Ruskoj Federaciji. Isti datum slavio se u Sovjetskom Savezu, kao dan kada je stvorena Crvena armija. Uprkos tome što je Berlin izdvajao ogromne sume za Ukrajinu u prethodne tri godine, Šolc je pokušavao da odugovlači i rasteže vojnu i finansijsku pomoć Kijevu. Biće upamćeno i da je odoleo snažnom spoljnom i unutrašnjem pritisku da isporuči Zelenskom moćne krstareće rakete „taurus“, što je razbesnelo Amerikance i Britance.

Nije samo nemačka vlada platila cenu bezumne podrške Zelenskom. Praktično svi zapadni lideri koji su se rukovali s njim na početku sukoba sa Rusijom 2022, padajući pred njim na kolena i zaklinjući se na večnu ljubav i podršku, sada su politička prošlost. Uključujući i bivšeg predsednika SAD Džozefa Bajdena, koji je na sraman način završio političku karijeru – ostavši bez podrške sopstvene partije i bezočno amnestirajući sina-kriminalca. Bajden je prava slika NATO-a danas. Bez morala, principa, i – bez snage. Kako će se, nasuprot energičnom Donaldu Trampu, u novoj ulozi „svetionika demokratije“ snaći Ursula fon der Lajen, tek će se videti. Ako Trampa bude isto tako „realistično“ procenjivala kao i Putina, onda će se Brisel suočiti sa mnogo većim problemima, i mnogo ranije, nego što je bilo ko od njih očekivao.

I onda, kao grom iz vedra neba, ili kofa ledene vode na glavu hrabrim borcima protiv mrske Rusije, sledi „šokantna informacija“ nemačkog „Velta“. Putin, zamislite, hoće da „potpuno okupira Donjecku, Lugansku, Zaporošku i Hersonsku oblast do kraja 2025. godine“! Kako upozoravaju, do 2028, Ruska federacija postaće pretnja za NATO – „zbog viška proizvodnje oružja za rat u Ukrajini“! „Proizvodnja tenkova, municije, raketa i dronova aktivno raste, a skladišta se pune“, ističu nemački novinari. Šta sad kaže šefica Evropske komisije?

Ko će tu izvući deblji kraj?

Ovakvi tekstovi na Zapadu godinama se pišu sa ciljem izvlačenja sredstava poreskih obveznika i uvećanja vojnih budžeta, pod izgovorom „užasne pretnje“, koja može biti ruska, kineska, ili neka treća, po izboru. Izjava Marka Rutea upravo je tog tipa – Putin pravi četiri puta više oružja od nas, izdvajanje dva odsto BDP-a je malo, treba zategnuti kajševe i iscediti još para iz naroda koji sve lošije živi. Postoji, međutim, i drugi aspekt. A to je činjenica da Rusija zaista pumpa vojne mišiće velikom brzinom, pogotovo od kada je brigu o vojno-industrijskom kompleksu preuzeo zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev. Jasno je, ne samo vojnim analitičarima, da takvo podizanje proizvodnje daleko nadilazi okvire ukrajinskog rata, koji je Rusija sa malo više uložene energije mogla znatno ranije da prelomi u svoju korist. Pa ni sada, posle tri godine, Moskva ne žuri da to učini.

Zato se mnogi pitaju – šta Putin radi, gde će stati? Da li, kako „Velt“ piše, na granicama četiri nove oblasti plus Krim, ili su planovi bitno drugačiji? Šta to Evropljani podozrevaju kada ističu da će ruska skladišta biti prepuna, a 2028. godina ključna za opstanak NATO-a? Da li to znači da NATO planira da napadne Rusiju 2028, ili pre toga? Da li je, na kraju krajeva, veliki evropski sukob neizbežan i ko će tu izvući deblji kraj? I kada se pitaju „gde će Putin stati“, mnogi pamte njegov razgovor od pre nekoliko godina sa jednim dečakom, koga je pitao – da li zna gde se završavaju granice Rusije? Mališa je kao iz topa počeo da nabraja toponime iz geografskog atlasa. Da bi ga Putin ispravio, rekavši, da se „granice Rusije nigde ne završavaju“.

To nije bila samo prigodna šala, već za one koji umeju takve poruke pažljivo da prate, ozbiljan politički signal, pre svega „zapadnim partnerima“. Poruka da je sa Moskvom neophodno izgraditi takvu vrstu strateškog partnerstva, koja garantuje bezbednost i neometan razvoj svima. Ukoliko toga nema, „nema ni granica“. Oružje će se proizvoditi sve više, i koristiće se sve više. Činjenica da je Evropa postala energetski i ekonomski veoma ranjiva nimalo ne doprinosi njenoj sposobnosti da vodi agresivnu spoljnu politiku, po modelu Analene Berbok i Ursule fon der Lajen. Naprotiv. Svaki evro, svaki metak isporučen Zelenskom, a pre svega svaka ruska žrtva nastradala od tog metka, uvećava ionako predugačak spisak ruskih zahteva Evropi – kad „sve ovo prođe“. A kada će proći, i gde će stati, zna samo Vladimir Putin.

Izvor: Pečat