Гаврилово ,,Умирање“ завјет цијелог српства (ФОТО-АУДИО)

Гаврило Принцип, свијету познат као атентатор, терориста, али и јунак нашег доба. Онај који је пробио ваздушни зид зарад наше слободе, онај који се побунио против круне окупатора која је испијала крв српског народа!

Онај око кога се ломе копља, којем је данас, дан пред Видовдан у Источном Сарајеву откривен споменик, познат је, мада не превише, и као пјесник.

У својој ћелији, чекајући дане смрти, написао је пјесму о Умирању.

Позната општа мјеста о времену, о пролазности свега, али са дозом равнодушности када констатује да је данас исто све као и јуче и да се сјутра исто спрема.

Са чежњом призива, у романтичарском маниру борбу, и са жаљењем каже: ,,Уместо да смо у рату/ где бојно трубе јече/ ево нас у казмату/ На нама ланци звече.

Жеља за борбом одлика је нашег борца Гавила Принципа!

Пјесма настала 1914, током Принциповог тамновања у затвору за вријеме истраге за Сарајевски процес поводом Сарајевског атентата.

Први пут је објављена 17. марта 1919. године, после Првог свјетског рата, у Звону.

Музичко извођење овје пјесме можете послушати на овој адреси.

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Ал‘ право је рекао пре
Жерајић, соко сиви:
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.

И место да смо у рату
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт
Ја нијесам идиот
Па то је за мене смрт.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: