Gas od Rusije samo za partnere

Evropska unija i Rusija još nisu postigle sporazum o gasovodu „Južni tok“. Takozvani treći energetski paket, odnosno propis EU o razdvajanju proizvođača od distrubutera gasa, i dalje je prepreka za početak gradnje i realizaciju najveće investicije u Evropi „teške“ oko 17 milijardi evra. Ruski zvaničnici su, međutim, uvereni da će dogovor biti postignut i da će prve količine prirodnog gasa poteći iz Anape ka Evropi kako je i planirano – krajem 2015. godine. Inače, ruska vlada poslala je Evropskoj komisiji nacrt sporazuma o izgradnji gasovoda i očekuje da će druga strana poštovati međunarodno pravo.

Kako je rečeno na konferenciji o „Južnom toku“ održanoj u Milanu, u EU se eksploatišu nalazišta, a novih izvora nema. Prema procenama, do 2035. godine Evropa će morati da uvozi više od 80 odsto potrebnih količina gasa. A Rusija po sadašnjem nivou eksploatacije ima rezerve za 250 godina.

• Rusija je prošle godine obezbedila zemljama Evropske unije 160 miliona tona nafte, 50 miliona tona derivata i 125,5 milijardi kubika prirodnog gasa – istakao je na konferenciji Anatolij Janovski, zamenik ruskog ministra za energetiku. – U pregovorima sa EU naći ćemo rešenje za problem koji je pokrenuo treći energetski paket. Evropska unija i Rusija su veoma važni partneri u oblasti energetike. Rusija, a posebno „Gasprom“, najveći je dobavljač i Italije u oblasti energetike. Sledeće godine ćemo proslaviti 40 godina uspešne saradnje „Gasproma“ i italijanske kompanije ENI. Gasovod „Južni tok“ je dugoročno rešenje za sigurno snabdevanje energijom potrošača u EU i direktna je veza između kupaca i najvažnijih rezervi gasa u svetu – u Rusiji. Gas je ekološki izvor energije, a izgradnja gasovoda će omogućiti i nove investicije i otvaranje hiljade radnih mesta.

Stručnjaci predviđaju da će se potražnja gasa u Evropi povećati sa 312 milijardi kubnih metara na 537 milijardi u narednih petnaest godina. Prirodni gas danas predstavlja najvažniji izvor energije u Evropskoj uniji. Prema rečima Aleksandra Siromjatina, zamenika direktora „Gasproma“ za projektovanje, tražnja će brzo prevazići evropske kapacitete, a „Južni tok“ će rešiti problem deficita u budućnosti.

• U Srbiji oko realizacije ovog projekta nemamo problem – kaže Siromjatin za „Novosti“. – Sve teče po planu i gradnja kreće ove godine kada se završi tender za izbor izvođača i nabavku opreme.

Ukupna dužina gasovoda „Južni tok“ je 2.385 kilometara, a kapacitet mu je 63 milijarde kubika godišnje. Zahvaljujući ovom gasovodu energetski će se snabdevati čak 38 miliona domaćinstava u Evropi, rečeno je na konferenciji u Milanu. Kako kaže Oleg Aksjutin, član UO „Gasproma“ i generalni direktor „Južni tok transporta BV“, gasovod će pun kapacitet dostići do kraja 2017. godine. Polovina gasa namenjena je Italiji, do čijeg severa i dolazi „Južni tok“. „Gasprom“ će sa partnerima – italijanski ENI, nemački „Vinteršal“ i francuski EDF, finansirati 30 odsto radova na izgradnji gasovoda ispod Crnog mora, a 70 odsto novca obezbediće se na tržištu. Dnevno će se polagati na dno mora po dva do tri kilometra cevi. Kada je reč o izgradnji na kontinentalnom delu, tu je „Gasprom“ partner sa nacionalnim kompanijama iz zemalja kroz koje gasovod prolazi – Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovenija i Italija.

Posle Sofije, Beograda i Milana konferencije o „Južnom toku“ biće organizovane narednih meseci i u Ljubljani, Budimpešti i Briselu.