• Поглед

Галиматијас црногорске дипломатије: Од ЕУ и НАТО до несврстаних и Организације исламске сарадње

1 min read

12 година ‎ ИН4С

Иако су чланство у НАТО и ЕУ прогласили као главне спољно-политиче циљеве, црногорска Влада не одустаје од блиске сарање за савезима чије је дјеловање, наблаже речено, у тоталној супротности са прокламованим идејама те двије западне организације.

Без обзира што за то имају мању подшку грађана, званичницима су пуна уста Европске уније и НАТО-а, али иза кулиса црногорске дипломатије од 2006. године интезивирана је сарадња са организацијама попут Покрета несврстаних и Организацији исламске сарадње (ОИЦ).

Нановији примјер потврђује лутање црногорске дипломатије, која дјелује по приципу „више је боље“, без јасних смјерница који међународни контакти ће истински донијети добробит грађанима, а не само личне бенефите појединцима из режима.

Наиме, Министарство вањских послова и европских интеграција обавијестило је Владу прошле седмице о потреби акредитације амбасадора Црне Горе на нерезидентној основи при АСЕАН-у (Удружење земаља Југоисточне Азије).

Шинаватрин пасош је тек почетак

Тешко да је случајност да Министарство вањских послова планира да именује амбасадора у организацији чије је сједиште у Банкоку у Тајланду, и то баш уочи посјете премијерке те земље и договора о ослобађању виза са власнике дипломатских и службених пасоша. Прво је бивши тајландски премијер, тајкун Таксин Шинаватра, за којим је била расписана и Интерполова потјерница, преко ноћи и под сумњивим околностима добио црногорско држављанство. Затим је неколико пута долазио у Црну Гору на велика врата, мјеркао Свети Стефан, да би прије три дана његова сестра премијерка Тајланда најавила „интезивну економску сарадњу“ са Црном Гором.

А ДПС-СДП колација ће се, за почетак, одужити, именовањем амбасадора у Удружење земаља Југоисточне Азије.

У образложењу које је достављено Влади, Министарство вањских послова тврди да АСЕАН представља гео-политички и економски савез 10 земаља Југоисточне Азије који је формиран 1967. године у Бангкоку. Осим Тајланда, земље чланице су Брунеј, Камбоџа, Индонезија, Лаос, Малезија, Мијанмар, Филипини, Сингапур, Тајланд и Вијетнам. Источни Тимор и Папуа Нова Гвинеја имају статус Специјалног посматрача, док је Источни Тимор 2011. године поднио захтјев за 11. члана Организације. Циљеви организације су, макар како тврди МВПЕИ, убрзање економског раста, социјални прогрес и културни развој региона Југоисточне Азије.

Нема дилеме да ће им сарадња са Црном Гором на том пољу бити од немјерљиве користи.

Несврстани, за сваки случај

Без велике помпе, само ријетко праћано шурим саопштењем за јавност, Црна Гора врло активно учествује и у раду Покрета несврстаних.

Некадашње чедо Тита, Нехруа и Насера, нема више такав глобални утицај као прије 50 година када је покрет основан, али је чињеница да том покрету припада скоро двије трећине држава чланица Уједињених нација и више од 50 одсто укупне популације на планети.
.
Покрет несврстаних је међународни покрет чије су чланице 120 земаља те 17 земаља посматрача, међу којима и Србија и БиХ. Сврха покрета, како је написано у Хаванској декларацији из 1979. године јесте да осигура „националну независност, суверенитет, територијални интегритет и безбједност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда, расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније, као и против блоковске политике“.

Црна Гора је још 2008. године затражила, и убрзуо добила статус посматрача у Покрету, иако су и тада Влада била пуна уста Вашингтона и Брисела.

Водећа земља у Покрету је посљедњих година Иран, и барем једна од важних годишњих конференција се одржава у Техерану. И крајем ове године Техенран ће бити домаћин Министарске конференција Покрета несврстаних, а према сазнањима портала ИН4С, црногорска Влада планира да у Иран пошаље делегацију на врло високом нивоу. Према највама, састанак несврстаних ће бити посвећен сарадњи држава чланица и држава посматрача у области туризма.

Критичари новог свјетског поретка и америчког колонијализма оптужују Покрет да је изгубио своју оштрицу, те да се у случају Либије, али и Сирије, приклонио одлукама запада. Ипак, несврстани су посљедњих година често били уточиште и нудили азил ислуженим диктаторима које је Вашингтон, након што су одслужили своје, одбацио и свргнуо са власти.
Злу не требало.

У друштву са Турском, Албанијом и Босном

Најспорнија је ипак, недавна одлука полу-аматерске црногорске дипломатије да затражи статус посматрача у Организацији исламске сарадње (ОИЦ).

Занемарујући чињеницу да је Црна Гора доминантно хришћанска држава, Влада је тражила пријем у организацију која се бави се „очувањем интереса и заштитом муслиманског народа у свијету и борбом против исламофобије“.

Додатно, да би успунила услове за добијање статуса посматрача, црногорска Влада се обавезала на пормовисање исламских вриједности.

„Држава апликант се у апликацији самообавезује на промоцију грађанских, политичких, социјалних и културних права припадника исламске вјероисповјести, као и националности којима они припадају, на једнакој основи као и према осталим грађанима, а у складу са међународним споразумима“, пише у условима за пријем у ОИЦ.
Додатно, Црна Гора мора демонстрирати „посвећеност и промоцију принципима повеље ОИЦ“, а њено чињење не смије се противити одлукама и резолуцијама које доноси Организација исламске сарадње.

Према образложењу Министарства вањских послова и европских интеграција, Организација исламске сарадње је, послије Уједињених нација, друга највећа међувладина организација. Основана је 1969. године и окупља 57 држава чланица и као „таква представља заједнички глас већински муслиманских земаља у свијету“. Генерални секретаријат се налази у Џеди у Саудијској Арабији.

Из европског региона Турска је чланица од 1969. године, Албанија је чланица од 1992. године, Азербејџан је чланица од 1992. године, а Босна и Херцеговина је посматрач од 1994. године. Ниједна држава чланица Европске уније није чланица нити посматрач ОИЦ.

Без обзира што је проширење броја држава посматрача блокирано 2002.године због, најблаже речено, захтјевнијих услова ОИЦ које посматрачи морају да испуне у циљу јачања организације, Црна Гора је одлучила да затражи пријем.

То се прије свега, односи на становишта по питања израелско-палестинског сукоба и турско-грчког сукоба на Кипру, која су у потпуној супротности од ставова „црногорских партнера“ Вашингтона и Брисела.

Свака земља посматрач се мора обавезати на по поштовање Повеље ОИЦ чији је један од циљева “да подржи и оснажи палестински народ да ужива њихово право на самоопредјељење и успостави њихову суверену државу са Светим Јерусалимом као њеним главним градом“.

Такође, у „Џибути декларацији“ са посљедњег (39.) састанка Савјета министара вањских послова ОИЦ, између осталог, наглашен је значај безбједности, суверенитета и територијалног интегритета „Турске Државе Кипар“.

Али за Црну Гору то очигледно неће бити проблем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: