Galbrajt: Obama nije u pravu

Bivši američki zvaničnici smatraju da između Kosova 1999. i Sirije 2013. godine nema mnogo sličnosti. Piter Galbrajt čak tvrdi da je sličnost ravna nuli. Američke diplomate ukazuju da su za bombardovanje Srbije SAD imale široku podršku, koja za napad na Siriju ne postoji.

Diplomate koje su bile deo američke administracije tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine kažu da, uprkos čestom poređenju, ne postoji sličnost između tadašnje situacije na Kosovu i sirijske krize. Obamina administracija proučava vazdušne udare NATO iz 1999. godine kako bi iskustva iz tog rata iskoristili za napad na Siriju, bez prethodne odluke Ujedinjenih nacija.

Bivši američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt kaže da je sličnost onog što su SAD radile na Kosovu i planova za Siriju ravna nuli.

„Situacija je potpuno drugačija. Za Kosovo smo imali partnere, a za Siriju ih nemamo. Kosovo je malo, a Sirija je velika“, rekao je Galbrajt, koji je bio i bliski saradnik Ričarda Holbruka.

Bivši specijalni izaslanik SAD za Kosovo Kristofer Hil je saglasan sa Galbrajtom i ukazuje na to da su Amerikanci 1999. godine imali politički dogovor sa Kontakt grupom, u koju su bile uključene mnoge evropske zemlje i Rusija.

„Srbi na kraju nisu prihvatili naš predlog i kada su odbili bili su veoma izolovani. Na kraju, pošto se etničko čišćenje nastavilo, udarili smo na njih i to jako“, rekao je Hil.

Američki diplomata ukazuje i da je SAD 1999. imala podršku velikog broja zemalja, uprkos tome što nije bilo rezolucije Saveta bezbednosti UN, dok za napad na Siriju podrške nema.

Još jedan bivši američki izaslanik za Kosovo Robert Gelbard, koji je zajedno za generalom Veslijem Klarkom bio jedan od „jastrebova“, koji su bili za što brži napad na Jugoslaviju, takođe ukazuje na različitost situacije oko Kosova i Sirije.

„Ričard Holbruk nas je ubeđivao da može pregovorima da reši krizu na Kosovu, znači na miroljubiv način. Niko, osim Rusa, danas ne misli da se progovorima može rešiti kriza u Siriji“, kaže Gelbard.

On objašnjava i da je pre intervencije na Kosovu SAD već godinama bila angažovana u regionu Balkana, pre svega u Bosni i Hercegovini.

„SAD su se posebno umešale posle Srebrenice. Očigledno je da neki ljudi napad hemijskim oružjem u Damasku upoređuju sa Srebrenicom, kao poslednju slamku spasa“, kaže Gelbard.

Pisac govora američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, Heder Halbart, smatra da bi u današnjem svetu brzih medija i društvenih medija, bilo kakva kampanja duža od nekoliko dana, bila katastrofa iz ugla odnosa sa javnošću.