Фуртула, ви сте спортиста?

Драги спортисто, Фуртула,

Осим ових, добро познатих, од стране других људи прииремљених флоскула, које ви само потписујете, колико је ваше заиста право знање о НАТО-у?

Да ли знате, спортисто, да су ти ваши „најбољи“, у ствари најбољи „само“ у дестабилизовању држава и убијању цивила?

Да ли знате, спортисто, да су ’99. године ти ваши „најбољи“ убијали ваше и наше невине суграђане, међу њима и дјецу у Мурину?

Да ли знате, спортисто, колико су ти ваши „најбољи“ убили дјеце широм планете? У Авганистану? У Либији?

Да ли знате, спортисто, да су и та дјеца можда сањала да некад буду олимпијци, али им ти ваши „најбољи“ нијесу дали?!

Да ли ви, спортисто, уопште имате икакав приступ било којем извору информација, осим оног добро познатог, партијског?

Да ли, спортисто, ваши партијски шефови, који воде ову, сложићемо се са вама – најљепшу земљу на свијету тако мало улажу у спорт којим се бавите да се на овај начин морате борити за кору хљеба?

Зар ви, спортисто, као олимпијац, не би требало да живите од свог талента и рада, од својих резултата, а не од потписа на неком јефтином тексту НАТО плаћеника?

Зар ви, спортисто, не би имали право живјети животом једног олимпијског спортисте, а да вас партијски и интереси ваших партијских шефова не занимају?

Зар спортисто, да сав ваш таленат, сва одрицања, сва посвећеност стану у једној чланској карти?

Знамо, спортисто, знамо да и ви знате, нема то везе са спортом. Али, мора се од нечега живјети.

Сагласићемо се у дијелу једне реченице са ауторима „вашег“ текста: „НАТО постиже континуирано добре резултате“, али, морамо и додати: „али у убијању људи, широм планете“!

Спортисто, да је убијање олимпијска дисциплина и да се њом бавите, не би имали шансе, НАТО би био шампион, а Олимпијада се не би одржавала сваке четврте, већ много чешће, стално.

Али, спортисто, убијање није олимпијска, није спортска, није људска дисциплина.

НАТО се бори у дисциплини, у којој немају сви ривали подједнаке шансе за побједу; у дисциплини у којој не постоји фер плеј; дисциплини у којој ривал не добија право на реванш; у дисциплини у којој једном поражени остаје поражен заувијек. А побједник, побједник је само на папиру.

Спортисто, поражавајућа чињеница је, нажалост, да нас нијесте изненадили. Већ су нам познати ваши ванспортски излети. Партија којој припадате и у чијем сте Главном одбору је НАТО тим у малом.

Дакле, ви већ јесте дио сличног тима. Тима којем су људске жртве само колатерална штета у његовој борби за онстанак на власти. Тима који гази све пред собом, користећи сва недозвољена средства. Тима за који је и НАТО „милосрдни анђео“, заиста милосрдан у односу на оно што су они направили од ове земље и њених људи, четврт вијека уназад. Тима спремног на све, не би ли остао на врху.

И нажалост, нијесте једини. Дио тог тима постали су и други олимпијци, И други спортисти који би у срећнијим земљама могли живјети од свог спортског успјеха, а не од политичке пропаганде.

Нијесите сами, Фуртула. Ту је Бојана, ту је Радмила, ту је и Драган Аџић. Ту је човјек који нам је донио прву велику радост од стицања независности. Злато из Малаге. Бивши репрезентативац и капитен ватерполо тима Никола Јановић.

И то није за понос спортисто, то је срамота свакога од вас!

Дакле, спортисто, нема потребе да страхујете. За људе који баштине такве вриједности и који су већ дио једног таквог тима, врата НАТО тима су широм отворена. Само напријед. Али без нас! Без Црне Горе!

Пише: Борис Ђерковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: