• Издвојено
• Наша Србија

Француски „Фигаро“: Вучић није упао у замку и чува мир и стабилност; Да ли Курти уопште жели мир?

1 min read

3 седмице ‎ ИН4С

Александар Вучић

Чувени француски лист „Фигаро“ у тексту под називом „30 дана затвора због „вербалног деликта“: нова антисрпска провокација на Косову“ сагледао је недавно хапшење Игора Поповића, помоћника директора Канцеларије за Косово и Метохију, као и цјелокупну ситуацију на Косову и Метохији.

У тексту француског листа је са једне стране изречена похвала за политику предсједника Србије Александра Вучића јер чува мир и стабилност; док са друге стране, Французи отворено питају – Да ли Курти уопште жели мир?

„Задужен за Дијалог о миру између Београда и Приштине, члан преговарачког тима Србије Игор Поповић ухапшен је 20. јула од стране албанске полиције због тога што је подсјетио на злочине ОВК из 1998. године. Он се тренутно налази у затвору. Србија, али и Француска, захтијевају његово хитно ослобађање“, наводи „Фигаро“ и поставља питање – На шта циљају албанске власти на Косову?

Текст француског листа Новости су пренијеле у цјелини:

„Већ двије недјеље један од српских преговарача задужених за вођење Дијалога између Београда и Приштине, у оквиру европског посредовања за нормализацију односа између ова два балканска сусједа, труне у затвору у Гњилану, малом граду у некадашњој српској покрајини која је 2008. прогласила независност.

Игор Поповић је 20. јула ухапшен од стране косовских полицијских снага у Брњаку, на сјеверозападу земље, гдје још увијек живи неколико хиљада Срба. Недуго након његовог привођења, истражни судија је наложио његово задржавање од 30 дана. Његов злочин? „Подстицање раздора и нетолеранције“.

У чему се тачно састоји тај „вербални деликт“ који му се ставља на терет? Позван да ода почаст сјећању на 47 убијених Срба и Рома и на десетине мјештана из околине Ораховца који су отети од стране (тзв.) ОВК (Ослободилачке војске Косова) у јулу 1998. године, Поповић је 18. јула у Великој Хочи одржао говор у којем је овај покрет, оружану ударну снагу албанских сепаратиста, назвао „терористичком организацијом“ (израз који су у то вријеме користиле југословенске власти, али и Сједињене Америчке Државе све до 1997. године), одговорном за „убиства Срба“. Све су то истине, чињенице које су признате, укључујући и од стране Међународног кривичног суда у Хагу, преко Специјалног суда за Косово, који води поступке против четворице припадника руководства ОВК, међу којима је и бивши предсједник (2016–2020) Хашим Тачи, због тих злочина: они се сматрају потенцијалним ратним злочинима и злочинима против човјечности. Али, скоро тридесет година након тих догађаја, (тзв.) Косово и даље сваку акцију спроведену у оквиру борбе за ослобађање земље од српског туторства сматра чином отпора, чак и убиство цивила. „Чиста борба ОВК је темељ наше државе и не може се доводити у питање“, изјавио је Смајл Латифи, градоначелник Ораховца, као реакцију на случај Поповића.

„Неће бити сукоба (јер) увијек ћемо се борити за очување мира и стабилности“ – Александар Вучић, предсједник Србије

Влада Србије је одмах реаговала на ово хапшење, оцијенивши га као „озбиљно и неприхватљиво кршење основних права и слобода“.

Са своје стране, амбасадорка Србије у Француској Ана Хрустановић види у овом хапшењу „нову провокацију са циљем дестабилизације ситуације на терену и у региону, која директно утиче на Дијалог између Београда и Приштине. Неприхватљиво је да чланови преговарачког тима који учествују у Дијалог буду хапшени“. У исто вријеме, једнако је незамисливо да било ко буде гоњен само зато што је поменуо злочине који су међународно признати као такви, почињени над Србима на Косову и Метохији.“ Министарство спољних послова Француске (Qуаи д’Орсаy) такође је изразило своје неразумијевање у саопштењу објављеном 24. јула:

„Француска подсјећа на своју подршку европском посредовању у корист нормализације односа између Србије и Косова. То подразумијева да преговарачи и њихови тимови могу слободно и безбједно да се крећу у обје земље. Француска жели да српски замјеник преговарача господин Игор Поповић буде ослобођен у најкраћем року.“ Европска комисија, опрезнија у свом тону, изразила је жељу „да се у потпуности поштују владавина права и право на правично суђење“.

Породица и адвокати Игора Поповића, чији је рад у оквиру комисија за потрагу несталих особа (и Срба и Албанаца) одувијек био цијењен, успјели су да га посјете у његовој ћелији. Замјеник Петра Петковића, директора Канцеларије за Косово и Метохију, поновио им је да вјерује да није увриједио никога тиме што је током свог излагања изнио просте чињенице. Дејан А. Васић, који води његову одбрану, наглашава да његове изјаве ни на који начин не представљају кривично дјело. Међутим, неки Поповићеви блиски сарадници не дијеле тај умјерени оптимизам. Јер за њих, као и за бројне посматраче, ово хапшење представља дио ширег процеса застрашивања, па чак и прогона (правног и економског, ако не и физичког) српске мањине на Косову. Супротно званичној реторици косовских власти, које су под будним оком представника Европске уније који желе успостављање регионалног мира, чини се да се чини све како би се Срби подстакли да напусте земљу. Поготово уочи парламентарних избора: већ петнаест година, антисрпство је гаранција изборне побједе у албанском дијелу Косова.

Аљбин Курти (националистичка љевица) то је добро разумио и већ двије године не престаје са провокацијама: 2022. године, након што је онемогућио отварање бирачких мјеста у Косовској Митровици, граду подијељеном између Срба на сјеверу и Албанаца на југу, замало је изазвао сукоб тиме што је наметнуо обавезу да аутомобили који се крећу на српском дијелу Косова морају имати албанске регистарске таблице, што је изазвало и бијес Београда. Мир се на крају вратио, али не задуго. Неколико мјесеци касније, Курти је дозволио размјештање албанских специјалних јединица у истом претежно српском региону, што је довело до постављања барикада и озбиљних тензија. Затим је наметнуо албанске градоначелнике на чело села са већинским српским становништвом.

Резултат: насиље и немири у којима је повријеђено на десетине људи, међу Србима, Албанцима, полицијом, припадницима КФОР-а, па чак и међу новинарима који су извјештавали о догађајима.

У суштини, Аљбин Курти се понаша као да се нада да ће предсједник Србије Александар Вучић реаговати довољно оштро како би он могао да завапи о вуку и о повратку српског империјалистичког национализма. За сада, Вучић није упао у ту замку. Док позива на окончање албанског терора, поновио је да „неће бити сукоба, јер ћемо се увијек борити да сачувамо мир и стабилност“. Али, да ли Албанци на Косову то заиста желе са своје стране?“

(Новости онлине)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: