Француска и Србија – вјекови пријатељства

У Југословенској кинотеци представљена je двојезична луксузна књига „Француска и Србија: Векови пријатељства” др Алексиса Труда са Универзитета у Версају, водећег стручњака за историјат међудржавних и културних односа Француске и Србије.

У галерији Завода за проучавање културног развитка у Београду отворена је истоименој изложба, и траје до краја децембра, где посетиоци могу да виде богат материјал из архиве Кинотеке и пратећи текст о првим контактима два народа у средњем веку, дипломатској преписци и савезништву у Првом светском рату, све до наслеђа споменика које повезују ове културе.

Вук Вукићевић, директор завода, нагласио је да Трудова књига показује вредности за које су се две земље заједно бориле, додајући да би тим односима требало да се поноси цео свет.

– Књига богата илустрацијама има пет целина: „Односи Срба и Француза у средњем веку”, „Од Наполеона до Петра Првог: ослобођење Србије и српско-француске везе”, „Први светски рат: врхунац пријатељства двеју земаља”, „Југословенска монархија под Карађорђевићима”, „Односи Француза и Срба од Де Гола до Митерана”, уз два додатка: „Српско наслеђе у Француској и француско наслеђе у Србији” и „Пoзнати Срби у Француској и Французи у Србији” – рекао је Вукићевић.

Мануел Буар је навео да је улога Француског института у Србији, чији је директор, да прати дијалог Србије и Француске и негује размену и усавршавање младих људи.

– Постоји једна позната изрека: „Потребни су и корен и крила”. Што би могло да се преведе и тако да млади људи из ове две земље морају да познају историју, да би се на здравим основама градила будућност – рекао је Буар.

Рецензенти су др Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије и др Александра Колаковић из Института за политичке студије. Бјелајац је подсетио да је балканска криза 90-их година оставила трага и у Француској што је утицало на појаву преиспитивања традиционалног пријатељства два народа.

– Да ли се категорија „традиционално пријатељство” ограничава на историјске актере или се преноси с колена на колено? Какву улогу у томе имају партије, елите, центри културе, верске заједнице, политичка и економска миграција. Традиционално пријатељство јесте реална категорија ако се негује као дух који прихватају нове генерације – истакао је Бјелајац, подсетивши и на Митеранову наклоност према Србима.

Поменуо је детаљ из преписке књижевника Милована Данојлића и Данила Киша. Данојлић је насловио писмо „Кишу, српском писцу”. Када је Францускиња, кућепазитељка, то видела, умесила је торту и с писмом однела писцу. Пошто му није био рођендан, Киш се изненадио, на шта је она рекла:

– Сазнала сам да сте Србин. Сетила сам се дединог аманета, који се борио на Солунском фронту: „Ако када у животу сретнеш Србина учини му неку пажњу, плезир. Они су то заслужили.”

Пошто је била једноставна жена, умесила је торту и тако исказала своју пажњу.

Александра Колаковић је рекла да Труд показује колико је културни трансфер моћан чинилац између две средине. Аутор показује, додала је, поштовање према заједничкој прошлости и отвара до сада занемарена питања о периоду Другог светског рата, односу Тито ‒ Де Гол ‒ Дража Михаиловић, раздобљу после 1945. године.

Алексис Труд је нагласио да га је зачудило што оваква књига већ не постоји имајући у виду колико су наши односи дубоки и дуготрајни. Поменуо је ревизионизам у Француској и додао да је последњих година било великих напада на историчаре поводом питања Јасеновца и Другог светског рата.

– Сада постоји врло јак ревизионизам веза Србије и Француске. То је други разлог за настанак ове књиге. Трећи разлог су културно-историјске везе – додао је и подсетио да се на Тргу Александра Првог у Паризу налази споменик краљевима Петру Првом и Александру Карађорђевићу, у Паризу постоји авенија краља Петра Првог, српско гробље на војном гробљу у Тјеу…

Уредник књиге др Владимир Коларић истакао је да у сложеном дијалогу култура упознајемо друге, али и осветљавамо сами себе.

Превод књиге на француски урадио је Бојан Савић Остојић, а објављивање је омогућило Министарство културе Србије.

Прочитајте ЈОШ:

(ВИДЕО) Протојереју Николи Пејовићу прво мјесто за радио-репортажу “Литије у Црној Гори”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: