(ФОТО-ВИДЕО) Сургут – нафтна и енергетска престоница Сибира и Русије

Пише: Остоја Војиновић

Град Сургут један је од најстаријих у Сибиру – основан је крајем 16. века. Али тек у 1960-1970-им годинам након открића и развоја налазишта нафте и гаса, дотадашње село Сургут претвора се у релативно велики и модеран град. Од Москве је удаљен око 2.200 километара а та раздаљина се прелази за време авионског лета који траје три сата.

Град лежи на десној обали велике сибирске реке Об, у њеном средњем току. Модерни Сургут је мултиконфесионални град, у којем се поред православних цркава, могу наћи и  католичке и протестанстке цркве, као и џамије. У Сургуту живи 40 различитих нација и у њему је према статистичким подацима из 2019.године живело око 377.000 становника. Према националној припадности највише је Руса ( близу 60%), следе Украјинци – 11%, Татари 10%,а затим Азербејџанци, Башкирци, Молдавци, Чечени, Белоруси….

Сургут је град који припада  Ксанти-Мансијском аутономном округу – Угра. Један је од најстаријих градова у Сибиру, основан убрзо након припајања западно-сибирских земаља руској држави крајем 16. века.

Називају га незванични нафтни и гасни главни град Русије. Привреда региона заснива се на производњи нафте и њеној преради. Сургут има седиште великих специјализованих компанија као што су Сургутнефтегаз, Газпром, Русњефт, Лукоил, Трансгаз Сургут, Газпром и Переработка. Сматра се економским и транспортним центром овог дела Сибира и Русије. Град има две најмоћније термоелектране на свету.

Локална клима је оштро континентална. Зима траје око 7 месеци и прилично је хладна, траје од октобра до краја априла. Просечна јануарска температура је -20 ° Ц, а најнижа забележена је била -54 ° Ц. Снежни покривач траје од новембра до маја. Реке се смрзавају и прекривене су леденим слојем од краја новембра. Пролеће у Сургуту је хладније од јесени, а летњи период није баш топао, просечна јулска температура износи само + 18 ° Ц. Дешава се да почетком јуна снег и даље пада.

Један је од најстаријих градова Сибира који је 1594. године основао руски цар Фјодор I Иванович.Град је доживео привредни процват 1960. године што се тиче производње енергената, понајвише природног гаса.

Многе верзије постоје у образложењу порекла речи „Сургут“. Познати руски историчар П.Н.Бутински у својој књизи „Историја Сибира“ тврди да се „цео регион у коме је саграђен руски град звао Сургут. Одакле ово име? Познато је да је град основан у близини насеља племена Ксанти и задржао је локални назив без превода на руски језик. На основу тога можемо претпоставити да се реч „Сургут“ састоји од два древна термина „сор“ и „кут“, која су дошла до нас у измењеном облику. Реч „сор“ се преводи као “ поплавна  река „, реч“ кут „у сургутском дијалекту значи“ риба „. Сходно томе, у слогу, реч „соркут“ на древном југорском језику могла би значити цео појам везан за тадашњи начин живота људи: номадска племена на реци окруженом тајгом и ловиштима.

На крају 16. века, Сургут је био мала тврђава са две капије и једном кулом. У раним годинама су овде подигнуте црква, стамбене зграде. Све су зграде биле дрвене. У 16. и 17. веку становништво Сургута састојало се углавном од козака и стрелаца, град је одиграо улогу утврђења за даље напредовање Руса на истоку и северу због освајања нових територија.

1708. године Петар Велики назвао је Сургут градом сибирске провинције, а 17. марта 1785. Катарина II је одобрила грб Сургута: црна и смеђа лисица у златном пољу као знак обилног риболова у округу овог града .

Најзаступљеније активности становника биле су риболов, брање јагодичастог воћа, лов на крзнене животиње и дивљач, израђивање ципела и одеће, држали су многе псе за лов, бавили се и сточарством . Све до краја 19. века, већина мушког становништва у граду били су услужни људи – козаци и примали су малу новчану или прехрамбену плату.

Појавивши се као војно упориште Русије у центру Западног Сибира, Сургут је средином 17. века постао истакнути трговачки град. Главни вид превоза била је вода. Након стварања парних мотора и парних бродица у близини Сургута, опремљена је марина.

Појава годишњих сајмова у Сургуту датира од краја 18. века: уз замену за крзно и рибу, брашно, дуван, тканину, платно, перлице, шалове развија се и трговина.

Сургут такође нису заобишла бурна револуционарна дешавања раног двадесетог века. 16. априла 1918. године у граду је успостављена совјетска власт, а 1920. године Сургут је постао једно од средишта такозваног „кулачког“ устанка против бољшевика, који су редовне јединице Црвене армије брутално потиснуле.

С добрим разлогом се верује да се Сургут родио два пута. Његово прво рођење одвијало се под звоном секира руских далеких предака у 16. веку, а друго је пратио снажно звецкање нафтних чесми 60-их година 20.века.

У 30-им годинама обављени су први покушаји истраживања минерала. Академик Иван Михајлович Губкин почетком 30-их тврдио је да у западном Сибиру постоји нафта, да би се касније његова истраживања и предвиђања показала  оправдана.

Модерна историја почиње 1957. године, када је у Сургуту створено прво истражно бушење Југанска, услед чега су откривена нова велика лежишта нафте и природног гаса. У јесен 1957. године, геолошка истраживачка експедиција коју је водио млади инжењер – геолог Фарман Салманов слетила је у Сургут да тражи нафтна поља. У најтежим животним условима, са најмање опреме, извршена су истраживачка бушења. Четири године потраге нису биле убедљиве, али потом је уследило откривање великих лежишта  једно за другим. 15. новембра 1962. откривено је нафтно поље Западни Сургут. У следећим годинама, више од тридесет лежишта откривено је на територији региона Сургут.

Од тада почиње интензивни развој града, а људи из целе земље одлазили су у овај град да би радећи на новооткривеним налазиштима нафте успут и добро зарађивали. 1967. године, становништво града је већ бројало 19.000. Надаље, град расте фантастичном брзином: 1982. године било је 156.000 људи, а 1998. већ 274.000 људи, 2008. године број 290.000. У Русији вероватно има мало градова и вероватно и широм света који су прошли кроз тако брзи убрзани развој.

Тренутно је Сургут један од највећих индустријских центара регије Тјумен и стратешки важан центар нафтне и гасне индустрије у Русији

Откако је град постао једно од центара нафтне индустрије, некретнине су у сталној потражњи. Због тога су на тржишту некретнина увек тражени и стамбени и пословни простори. Изградња објеката је у све већој експанзији.

Сургут се са сигурношћу може назвати једним од најбогатијих градова у земљи. Стога је последњих година у порасту број различитих забавних и трговачких центара. На проспекту Мира изграђен је тржно-забавни центар „Топ“, архитектонска здање које изненађује многе. На 37.000 квадратних метара налазе се супермаркет, продавнице, барови, ресторани и наравно ноћни клуб. Може се тврдити да је осмоспратни центар „Топ“ дизајниран за најразличитије укусе категорија посетилаца.

Већина становника града су млади од 25 до 35 година, тако да су потребна места где би се млади волели забавити и опустити. Због тога град има много места за забаву младих и културну рекреацију. Град има довољан број ресторана, барова и кафића. Вреди напоменути да су многе институције на веома пристојном нивоу.Ј Један од најбољих забавних центара је Бабилон, који се налази на улици Синдикати. Најпопуларније место за одмор и рекреацију омладине Сургут.

Данас Сургут представља највећи индустријски центар Ксанти-Мансијског аутономног округа – Угра, и  један је од главних центара руске нафтне индустрије. Називају га главним градом нафтног региона, индустријским и енергетским срцем Сибира.

Убрзан развој града  последица је бројних повољних услова. Сургут заузима изузетно повољан економски и транспортно-географски положај: налази се на раскрсници железнице са моћном воденом артеријом – реком Об. Град се претворио у значајно саобраћајно чвориште: овде се налазе железница, аутопут који пролази кроз ову област, међународни аеродром и речна лука.

Главни фактор економске стабилности града остаје развој нафтне и енергетске индустрије. Значајно учешће у индустријској производњи града чини активност нафтне компаније Сургутнефтгас која заузима једно од водећих места међу нафтним компанијама не само у аутономном округу већ и у Русији. Подручје делатности компаније чине производња и продаја нафте и гаса, производња и промет нафтних деривата и нафтних хемикалија, истраживање и развој нафтних и гасних поља.

У Сургуту постоје подружнице највећих производних компанија велепродајног тржишта електричне енергије.

Све значајнију улогу у граду играју мала и средња предузећа. Број малих предузећа годишње расте за 4-5 одсто. Реч је о трговинским, прехрамбеним, штампарским, грађевинским, издавачким, шивачким индустријама, као и услужним и транспортним услугама.

Значајна улагања су у изградњу стамбених и социјалних објеката. Развој инвестиционе активности врши се на терет сопствених средстава великих и средњих предузећа и представника малих предузећа.

Град има мрежу образовних установа различитих организационих облика, од предшколских образовних установа,преко институција основног и средњег стручног образовања до институције високог стручног образовања.

Мрежа културних и уметничких институција града Сургут јединствен је комплекс усмерен на задовољење културних и духовних потреба грађана. То укључује библиотеке, музеје , уметничке галерије, историјске и културне центре, паркове културе и одмора са културним и рекреативним садржајиа, биоскопе,  државно музичко и драмско позориште…

Сургут је град за младе. У граду је створена мрежа институција које се баве проблемима младих и тинејџера. Данас се у њему налазе омладински и тинејџерски клубови

Зими је Сургут посебно леп. У вечерњим сатима у граду се пали пуно светиљки, а ледене скулптуре осветљене светлима изгледа да вас воде у бајку. Градске зграде су украшене лед лампицама, попут перлица. И над читавим градом влада осећај мира и ишчекивања чуда. И чуда се догађају изнутра: концерти у филхармоничном друштву, мајсторске часове музеја уметности и завичаја и историјског и културног центра „Стари Сургут“, изложбе, мултимедијалне изложбе. И обилазак града ће не само упознати госте Сургута са његовом историјом, већ ће и грађанима пружити прилику да уживају док корачају снежним улицама којима свакодневно пролазе.

Приликом посете овом граду, ако се одлучите за шетњу улицом Мелик-Карамов, поред Трга геолога, видећете једну од најлепших грађевина у овом граду, цркву Преображења Господњег. Градња храма трајала је 11 година, а завршена је 2003. године. Црква  је данас архитектонска знаменитост Сургута

Пошто је Сургут индустријски град, у њему нема много знаменитости. Једна о њих је Југурски мост – најдужи у Сибиру који је уврштен у Гинисову књигу рекорда. Град се поноси овим мостом, најдужим мостом са једним пилоном на свету.

Руси и Јапанци лансирају наносателите

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: