Крајем децембра 2019. године у Црној Гори донешен је, под потпуном полицијском блокадом Главног града, антицивилизацијски Закон о слободи вјероисповијести којим се озакоњава отимачина имовине Српске православне цркве.

Овакав усуд је незапамћен у новијој историји те је и одговор народа на овакво безакоње – историјског, антологијског карактера: Преко двјеста хиљада људи окупљало се свакодневно на улицама широм Црне Горе гдје су молебанима и мирним и достојанственим литијама исказују свој протест због усвајања Закона.

Ипак у данашњој Црној Гори, и даље нема мјеста за хероје литија, отпора и луче слободе.

У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци!

Као и свака библијска прича – тешко вријеме рађа јунаке а у Црној Гори Божија промисао је изњедрила општенародни духовни препород. Сваким даном је све више људи који се ослобађају страха и понизно, са браћом и сестрама у Христу, молитвама и иконама боре се за православље.

Јунак ове приче је обичан човјек који вјерује и зна да је у имену Божијем суд и правда. Ипак, нека имена су добила херојски призвук те су постали носиоци новог, бољег, у Христу препорођеног, времена.

Човјек који носи Крст, стамени и часни Исак Симићевић

Симбол борбе за одбрану светиња, херој наших дана, на минус седам у снијежној мећави, колона вјерног народа, а на челу ње, човјек који носи Крст, стамени и часни Исак Симићевић. 

Ова фотографија обишла је свијет и постала симбол борбе за одбрану светиња Српске Православне цркве у Црној Гори.

Народни гуслар, омиљен на Жабљаку, али како поносно истиче, родом са Сињајевине, поносито племе Шаранци.

„Не желим да будем народни херој, то је спонтано испало, на молбу мога свештеника Миливоја, који ме замолио да носим крст, и десило се да буде мећава те вечери и мраз, који је био и мотив више“, казао је раније за ИН4С скромни Исак.

„Сјетио сам се ријечи владике Рада, „Муж је бранич жене и ђетета, а народ бранич цркве и племена“, и само држећи се те, хоћемо да будемо оно што јесмо, и да не будемо оно што нијесмо“ истакао је тада Исак и поручио:

„Надам се да ћемо истрајати у нашој борби, нећу да кажем у ове благе дане, да кажем у борби за слободу, али у борби за наше Православље“. 

Христов војник полицајац Милоје Шепановић

Достојан!

Због дешавања након усвајања Закона о слободи вјероисповјести, службеник Центра безбједности Никшић Милоје Шћепановић je након 30 година стажа је дао отказ јер није хтио да учествује, како је рекао, у акцији полиције против грађана.

Њега је касније одликовао Митрополит Амфилохије за овај часни чин!

Ватрогасци неће на своје – хероји који су одбили да ударе на народ

Ватрогасци из Бара – Бојан Рукавина, Владимир Ђурановић и Никола Ђурановић одбили су да асистирају полицији у сузбијању протеста православних вјерника који се не слажу са Законом о вјерским заједницама усвојеним у Скупштини прије неколико ноћи, и против њих је покренут дисциплински поступак због тога.

Од ових барских ватрогасаца је затражено да конкретно асистирају полицији код тунела „Созина“, гдје се очекивало да ће вјерници из Бара, Сутомора и Вирпазара блокирати саобраћај на дан када је усвојен закон који дискриминише Српску православну цркву и њену Митрополију Црногорско–приморску.

Иначе, Бојан Рукавина није православне вјероисповјести, али јесте солидаран са грађанима који се противе наказној политици режима.

Херој људскости у смутно доба; Здравко Касалица

Портал ИН4С је, са дубоком свијешћу о тортури коју су прошли сви слободномислећи људи, са кичмом и интегритетом, одлучио да подсјети на оне који су се годинама борили и – изборили за слободу.

Један од њих је пензонисани заставник Војске Црне Горе Здравко Касалица, који је, подсјетимо, био на првој линији одбране светиња. Он је послије објаве тадашњег начелника Генералштаба Драгутина Дакића да припадници војске немају шта да траже на молебанима, поручио да ће у недељу бити на литији на својим народом. И био је. И те недеље и сваке друге када је вјерни народ бранио и одбранио светиње.

Касалица је постао симбол херојства и чојства и јунаштва. Убрзо након тога режим је кренуо у обрачун са њим. Прво је ухапшена његова супруга Македонка Касалица, а затим и он.

Касалица инспекторима тражио да му не малтретирају породицу, истичући да зна да их хапсе по наређењу (тадашњег) министра одбране Предрага Бошковића који им се свети због подршке Митрополији црногорској приморкој, а не због наводног пропуста његове супруге јер их она није ни починила.

Пркос у ријечи – част и достојанство и још одзвањају улицама: Ни метар, мајко!

Овај беспризорни напад на породицу Касалица изазвао је револт и осуду код грађана Црне Горе, који су тада окупили испред ЦБ Подгорица како би им прижили подршку.

Међу њима, био је и Здравков и Македонкин син, а његове ријечи „Ни метар, мајко“ постале су симбол пркоса и достојанства.

„Ни метар мајко! Рече син својој мајци коју изводе из марице по ноћи, као да је највећи криминалац. Рече син часног оца, син родитеља који су синоћ задржани у притвору. Ни метар мајко! Страшно свједочанство времена у којем живимо…“

Поносита старина и херој одбране светиња – Дјед Гојко Јокић

Зла времена рађају истинске хероје, а дјед Гојко Јокић је један од хероја литија које се одржавају широм Црне Горе.

Он је пјешачио 10 километара од Мурине до Велике на челу литије за одбрану светиња у Црној Гори.

Његошева Црна Гора данас се поноси њиме!

Босоноги јунак из нашег сокака

Драган Гачевић, предсједник мјесне заједнице Козица, прешао је бос пут од манастира Дубочице до Пљеваља. Пут дуг 15 километара му није био тежак. То је учинио из поштовања према светим реликвијама које су свештеници носили на челу литије.

Честити Блажо Укшановић – старина која носи Крст и молитвом милост за потомство проси

Деведесет и још једну
Годину је сабр’о ђедо,
Али каже да безумље,
Он овако није глед’о

Српска перјаница чува свој образ а најсвјетлији примјер је и старина Блажо Укшановић који је у својој деведесет и првој години носио Крст часни на челу литије у Црмници.

И младо и старо сабрало се у овим данима одбране свога достојанства у Црној Гори!

Гладни смо само неба, хлеба небеског – Дјеца литија: Огњен Мараш и Милош Ајковић

Подгоричани Огњен Мараш и Милош Ајковић кренули су пјешке на ходочашче дуго 500 километара, од Храма Светог Саве у Бeoграду до Храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Њима се у Београду придружио и Алекандар Бабић из Пријепоља и Мирослав Антић из Земуна.

https://www.facebook.com/markomilacic1985/videos/2561800690761164/

Млади Барани православни витезови

Седам младих Барана пјешке су из свог родног града кенули у Манастир Острог.

Подвижници су Огњен Лалошевић (20), Андрија Лабудовић (20), Иван Мркајић (18), Милан Вуковић (18), Стефан Никитовић (18), Данило Дабановић (17) и Немања Голубовић (16).

Храбра учитељица из Бара или како смо постали штрумфови

Поводом овог случаја директорка Основне школе „Југославија” у Бару Биљана Вукмановић покренула дисциплински поступак против учитељице Раде Вишњић.

Наиме, дјеца су цртала штрумфа на часу ликовног и ова учитељица је објавила њихову слику.

„У  понедељак првог дана основне школе имала сам час ликовног образовања са мојим ученицима петог разреда и наша тема је била израда украса. Дјеца су питала шта могу да цртају, рекла сам да наравно могу све. Они су питали да ли могу и ликове из цртаних филмова, рекла сам да може. Нама се у последње вријеме тражи да поштујемо интересовања дјеце. Рецимо, почела је да пада киша, дјеца питају могу ли то нацртати и ја им кажем да може. Значи, управљамо се према њиховим интересовањима. Један ученик је питао могу ли да цртају штрумфа са друштвене мреже“, рекла је Вишњић раније у разговору за наш портал.

„И друга дјеца су такође била одушевљена. Пошто родитељи знају да има неких радова којим се поносим и да понекад то избацим на неку друштвену мрежу, или њихове пјесмице кад пјевају нешто, добила сам њихову дозволу да то урадим“, казала је Вишњић.

У изјави је тада открила да је слику ученика са цртежом тробојке објавила на једну групу гдје је то како каже погрешно протумачено с мишљењем да је то урађено с лошом намјером и под учитељицином наредбом иако је то „израз неких дјечијих осјећања и актуелних дешавања у друштву која дјеца воле да прате“.

„Тробојка“ револуцуја: Младост брани своју историју

Примјер храбрости „тробојка“ борбе Миливоје Брковић Брџа који је постао еталон за све оне који ових дана бране своје светиње и украшавају Црну Гору њеним традиционалним бојама.

Он је заједно са још више од десет момака бранио тробојку која је украшавала пасарелу на Златици када су службеници полиције дошли да је уклоне насилним путем – сузавцима и шок бомбама.

Десеторица храбрих младића је ухапшено и задржано у притвору. Након изласка из затора поручили су да борба неће стати – Слога биће пораз врагу!

Имена ових хероја су: Минић Мина, Лука Тапушковић, Минић Радун, Марковић Жарко, Коковић Иван, Живковић Радуле, Жугић Митар, Булатовић Дражен, Коћело Немања и Миливоје Брџа Брковић.

Мирослав Копривица – бранитељ светиње!

Херој из Никшића, Мирослав Копривица, одбио је у јуну 2020. године, да вози багер грађевинске фирме „Вилуси“ те на тај начин није желио да учествује у рушењу манастирског конака на Бриској Гори поред Улциња. Умјесто њега, то је учинио директор поменуте компаније, Марко Даковић.

Подсјетимо, Копривица је за наш портал казао да га је то јутро фирма послала у Улцињ са багером, али да му нису рекли гдје иде, нити шта треба да ради.

„Тек када сам дошао, видио сам о чему се ради. Одмах сам изашао из багера и рекао да нећу да рушим конак, нити да учествујем у томе. Прекрстио сам се и отишао пјешке са тог мјеста до Улциња“, казао је Копривица тада за ИН4С.

На овај начин, Копривица је показао храброст и чојство и  „уписао се“ на листу хероја наше земље, који ни под коју цијену не желе да иду против свог народа.

Иако је режим Мила Ђукановића поражен на изборима и слобода је још притиснута опасностима које вребају од оних који манипулишући другим људима сервирају приче о нестанку Црне Горе.

Сигурно смо неког ненамјерно заборавили, и нека нам буде опроштено, јер је понекад немогуће се сјетити, свих истакнутих у борби која је препородила чојство и поштење, храброст и слободу.

С друге стране, сви учесници литија у Црној Гори, Србији, Српској, у свим државама свијета, јер су литије стизале и преко океана, уградили су се својим зрном у библијску погачу српског народа. Овај текст је мала ода бесмртнима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: