Форум у Петербургу: Руска економија отпорна на санкције и изолацију
1 min read
Игор Дамјановић
Прекјуче је завршен 25. по реду Петербушки међународни економски форум (ПМЕФ), највећи бизнис самит у Русији и до прошле године од највећих скупова те природе у свијету. Главни гости на форуму некада су били лидери највећих свјетских држава кинески предсједник Си Ђинпинг, индијски и јапански премијери Нарендра Моди и Шиндзо Абе, а упркос санкцијама и затегнутим односима због са Западом на форуму у Санкт Петербургу 2018. наступио је француски предсједник Емануел Макрон.
Потпуно је логично што су и ове 2023. године са форума изостали представници тзв. колективног Запада, са којима је како је тврди министар одбране Сергеј Шојгу „Русија у рату“. Упадљиво је и да се у Петербургу није појавио ниједан лидер земаља БРИКС-а. Ове године главни гости били су из Африке и арапског свијета. Алжирски предсједник Абделмаџид Тебун био је главни гост форума. Алжир је провјерени савезник Москве и захваљујући тијесној војној сарадњи током последњих 20-ак година постали су прва војна сила Африке. Уз Индију и Кину Алжир је највећи купац савременог руског наоружања.
У свом арсеналу посједују неколико стотине тенкова Т-90, оклопне транспортере Терминатор, ПВО системе С-300 ПМУ2, Панцир С1 и Бук-М2, модерне ловце Су-30, термобаричне бацаче ТОС 1А-Солнцепек и балистичке ракете Искандер.
Други по значају учесник форума био је лидер УАЕ шејк Мохамед Бин Зајед. Штанд Емирата, на коме се током цијелог дана могао изводио занимљив арапски фолклор, привлачио је највише пажње посјетилаца. Без обзира на традиционално добре са САД и Западом, УАЕ демонстирали су током последњих 16 мјесеци уздржан, па и чак благоналкон однос према Русији. Двије земље се међусобно држе у ОПЕК-у, сарађују у технологијама експлоатација нафте, а од избијања рата богати Руси показују све више интересовања за улагање у некретнине у Дубаију. На последњи дан форума у Санкт Петербуг из Кијева су стигли и предсједници Јужноафричке Републике, Сенегала и Коморских Острва који су презентовали мировни плана за регулисање кризе у Украјини. Њихов план предсједник Путин је одбио.
Централни догађај као ПМЕФ, као и претходних година, било је обраћање предсједника Владимира Путина. Већина говора била је посвећена економским темама, рата се дотакао само када је наводио губитке украјинске армије у офанзиви на Запорожском правцу и објашњавању разлога због чега руска армија још није ударила свом снагом. Предсједник Путин је навео је да је руска економска страгегија била исправна, што се манифестује кроз одржану стабилност цијена, банкарског и привредног система, а да незапосленост од 3,3% је на историјском минимуму. Обратио се и западним компанијама како оним који су напустили руско тржиште, тако и онима који су остали, обећавши им у будућности третман и подршку какав имају домаћа предузећа.
На годишњој конференцији Владимира Путина гост је био и представник Српске радикалне странке Александар Шешељ. Мишљења је да ПМЕФ «разобличава западну лаж о некаквој изолацији Русије», јер је на «манифестацији је учествовало више од 17.000 људи из 130 земаља света». Осврнуо се и на поруке које је предсједник Путин о «одлучности и привржености Русије испуњавању циљева СВО, односно демилитаризације и денацификације Украјине што, пре свега, представља увод у успостављање мултиполарног светског поретка.» Александар Шешељ сматра да се «апсолутна већина човечанства се радује глобалним променама и крају америчке хегемоније» и истакао да му је «веома драго што се у Санкт Петербургу вијорила и српска застава и верујем да ће и српски народ дочекати бољу будућност у праведнијем свету».
