Filimonova: Ulazak u EU znači u ulazak u NATO

Istraživač Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slovenske studije RAN Ana Filimonova ocijenile je da ulazak neke zemlje u EU znači ulazak i u NATO, te da stoga Rusija mora da djeluje u pravcu svoje samoodbrane.

Da li je otkazivanje Južnog toka politička odluka?

– Na osnovu toga što vidimo da Sjeverni tok besprekorno funkcioniše, a Južni tok je isti projekat samo što ide drugom maršrutom, možemo da kažemo da ova odluka ima politički karakter. Što se tiče tvrdnji EU da Rusija mora da se povinuje odredbama Trećeg energetskog paketa, one uopšte ne stoje zato što su sva dokumenta o izgradnji Južnog toka bila potpisana prije donošenja Trećeg energetskog paketa.

Odluku da se Južni tok obustavi isprovocirao je isključivo pritisak SAD na EU, jer SAD žele da ostvare svoje geostrateške ciljeve. Da stave šapu na EU. Stav SAD i EU je primorao Rusiju da se sa evropskog tržišta preusmjeri na azijsko tržište. U tom smislu SAD su svoj cilj postigle.

Ko je najviše izgubio?

– Bez svake sumnje najviše su uzgubile zemlje koje su nam najviše naklonjene, a to su Mađarska i Srbija. Možda je veća žrtva Mađarska, jer se lično Viktor Orban kao premijer zemlje borio poput lava za Južni tok. Mađarski parlament je u vanrednim uslovima usvojio sva neophodna dokumenta. Stali su nasuprot Vašingtona i baš danas je visoki američki zvaničnik nazvao Viktora Orbana neofašističkim diktatorom u Evropi.

To govori da on nastupa nasuprot interesima SAD. Mađarska je dala Južnom toku status projekta od nacionalnog značaja i uradila sve što treba. I nevjerovatna je ta smirenost s kojom je Mađarska reagovala, saopštila je da razumije odluku Rusije i da se nada da će u jednom trenutku projekat Južnog toka biti ponovo pokrenut. Ali za nas je najneprijatniji momenat to što će imati štete i Srbija. Međutim, tu stvari nijesu jednostavne.

Šta konkretno nije jednostavno? Čitali smo izjave srpskih političara, prije svega predsjednika Tomislava Nikolića, koji je rekao da „toliko stradamo zbog Rusije da ona ne može da nas ostavi bez energenata“.

– Južni tok bi za Srbiju značio 500 miliona evra priliva u budžet od tranzita gasa. Tu je i 5 milijardi evra investicija. Nekoliko hiljada radnih mesta. To nije samo cijev, to je projekat, elektro-energetika, bezbjednost, ekonomski priliv. Srbija je 100 odsto uvjerena da će Južni potok biti sagrađen.

Taj projekat za Srbiju ima geopolitički smisao. Ona dobija tranzit gasa preko svoje teritorije, i sa dva velika skladišta mogla bi da postane regionalni distributer gasa, što je status koji vam omogućava da ravnopravno razgovarate sa evropskim partnerima.

A sama Evropa  morala bi da se potpuno drugačije ponaša prema Srbiji. Osim toga, bilo je planirano da Srbija izvozi struju u region. Srbija bi dobila nov status. Znamo da je na prostoru bivše Jugoslavije bilo građanskih ratova i da je Srbija zemlja koja je najviše postradala. Južni tok je budućnost za Srbiju, nešto što bi utešilo zemlju otvaranjem jako dobre perspektive.

Tu bih primijetila da je u okviru projekta Južni tok dogovorena i privatizacija Naftne industrije Srbije, takozvanog NIS, o čemu je potpisan ugovor s tadašnjim predsjednikom Borisom Tadićem. Ali, uopšte nacionalna industrija Srbije je jednostavno pred kolapsom. Mislim na nacionalnu industriju u principu.

Poslije privatizacije, NIS je od najgoreg postalo najuspešnije preduzeće u regionu, ne samo u Srbiji. Mi imamo 51 odsto, mislim tu na naš Gasprom, a Srbija 49 odsto. Danas NIS popunjava 10-12 odsto budžeta Srbije. A Srbija je od zemlje u ekonomskoj katastrofi – došla na granicu recesije, i nije doživela grčki scenario.

Koja se pitanja postavljaju?

Za vrijeme Borisa Tadića srpska država je napravila takve privatizacije da je za 24 ustanovljeno da su sporne – a koliko je takvih samo Bog zna. Stvar je u tome što nijedna privatizacija nije uspjela, sve su bile katastrofalne, osim jedne jedine, našeg NIS-a, Gaspromovog. Ostale su bile užasne. Od jednog giganta metalurgije kakav je bio Magnohrom, koji je zapošljavao ceo grad – jednostavno ništa nije ostalo. To je strašno i gledati. I tako dalje.

Ali zašto nova srpska vlasti – funkciju predsjednika obavlja Tomislav Nikolić, a premijera Aleksandar Vučić – koje naše diplomate iz nekog razloga nazivaju proruskim, poteže preispitivanje privatizacije – šta mislite koje? Baš NIS-a?

Čekajte malo, da pogledamo. Imate firme koje su privatizovane tako što su bukvalno kupljene za dolar i uništene su – na primjer Sartid, koji sad koristi srpska armija. I to su još i uspješno obavili. Možda bi imalo smisla preispitati privatizaciju Sartida, Magnohroma i svih drugih preduzeća, zašto odmah smo govorite o preispitivanju privatizacije NIS-a. To radi vlada Aleksandra Vučića.

Neprestano se i beskonačno napada NIS, i to ne samo NIS. Tamo postoji srpsko-rusko preduzeće Srbijagas, ono je važan posrednik u smislu Južnog toka. I na njih se napada.

U vladi Borisa Tadića ministar energetike bila je Zorana Mihajlović. Ona je izazvala veliki skandal. Ona je u poslednjem momentu kod potpisivanja sporazuma zamijenila dokumenta i podmetnula ona u kojima je Srbijagas izuzeta sa spiska posrednika, mijenja se cijena i tako dalje, skandal je bio ogroman.

Po Srbiji se priča da se predsjednik Rusije, kad je 16. oktobra bio u Srbiji, postavio kao zlatna ribica. I istina je, okrenuo se Nikoliću i Vučiću i bukvalno im rekao: Molim vas, kažite mi šta je potrebno vašoj zemlji? Uložiću sve napore da to ispunim. Baš u maniru zlatne ribice.

– Šta je Putin predložio tada Beogradu u vezi s Južnim tokom? Predložio je 10 milijardi ruskih investicija u srpsku privredu i tri milijarde u srpsku armiju. I šta dalje biva? Aleksandar Vučić odbija da potpiše finalni ugovor o Južnom toku. Vučić ide u London i tamo to izjavljuje. I samo što je Putin odleteo za Moskvu, Rusija prijeti da će smanjiti dotok gasa za osam odsto. A u Srbiji se pušta informacija da Rusija smanjuje izvoz gasa u Evropu za osam odsto. Ne, nije bilo smanjenja izvoza gasa u Evropu. To je bila reakcija predsjednika Rusije na postupke te takozvane proruske srpske vlasti.

Da podsjetim samo, kad su bile poplave u Srbiji, ko je prvi došao u pomoć? Naš MČS. Spasli su više od 3.000 ljudi. Ko je slao stotine i stotine hiljada tona humanitarne pomoći? Rusi. E, o tome srpski mediji ćute.

Da li je Evropa pomogla Srbiji? Nije. Samo se priča o nekom kreditu od trista miliona dolara, ali nema ništa od toga. Samo Rusija daje konkretne predloge o investicijama, pa i u armiju.

Srpska vlast se ne opredeljuje, skriva namjere. Ona govori da ide u EU. Rusija to razume, zemlja treba sama da se opredijeli. Međutim, Srbija je istorijski saveznik Rusije, doživljavamo je kao naša vrata u Evropu, to je zemlja koja nikad nije ratovala protiv nas, naprotiv, to je naš jedinstveni saveznik. Odbaciti tako jedinstvenog geopolitičkog saveznika u svetu, kakvog nemamo, sa duhovnim i svim drugim vezama – to se ne radi. Ne treba je baciti Zapadu.

Ako kažemo da bi bilo dobro da Srbija uđe u EU, to nije strateško razmišljanje. Znamo da ulazak u EU znači ulazak u NATO. To je neprihvatljivo za Rusiju. Uvođenje sankcija za nas je neprihvatljivo. Zato ruska diplomatija mora da djeluje.

Kakva je to proruska vlast kad svi znamo da je Aleksandar Vučić stavio pod punu kontrolu sve masovne medije u zemlji. Oni guraju američke i njemačke interese, kao i diktat samog premijera. Treba smo videti ton tih novina i pročitati naslovne strane vodeće štampe. Samo što je Rusija saopštila da odustaje od Južnog toka, istog momenta počeli su naslovi: Rusija nas kažnjava, Rusija je prodala Srbiju. Jedna Mađarska razume našu poziciju, ali Srbija odmah traži kompenzaciju i optužuje.

Evropa pritiska Srbiju da usvoji antirusku poziciju i time je uslovljava, Srbiji je to jasno.

– Ova vlast u Srbiji ne zna šta je svoj suverenitet. Mi istupamo s tim da Kosovo ne može da dobije nezavisnost, a oni potpisuju Briselski sporazum u kojem praktično priznaju tu nezavisnost. Ako oni daju albanskim teroristima 15 posto svoje teritorije, to znači da ne priznaju sopstveni suverenitet.

Srbija je uzela jasan pravac prema EU i spremna je da radi toga uradi sve što EU traži. I u tom smislu je Vučićeva vlada i počela da radi, da podriva Južni tok. A Nikolić traži krivca tamo gdje krivca nema, da okrivi EU. I sad se mađarska vlada sa Viktorom Orbanom na čelu bori za Južni tok na život i smrt, jer shvataju da je to ekonomska osnova za opstanak zemlje.

I još jednom o tome da su srpske vlasti navodno proruske. Srpski parlament je, zapravo, EU i NATO parlament – nema nijednog poslaničkog kluba ili partije da zastupa proruske stavove, svi zastupaju evropske stavove i stavove EU i NATO. Jer ulazak u EU nije samo u EU, to je ulazak u NATO. To znači da ćete svoju vojsku utopiti u NATO sa albanskim i hrvatskim snagama, koji su tolike zločine počinili protiv vas, ali nastupićete protiv Rusije? A kad NATO otvara baze, on okolo stvara zone nestabilnosti, kao što je na Kosovu. A tamo se događa da džihadisti s Kosova idu u ISIL.