Фиктивни свијет портала Аналитика и његових колумниста
1 min read
Данашња истакнута колумна портала Аналитика носила је назив „Билећанка“ и као поносни аутор колумне потписује се млађани Алек Баровић. О аутору не треба говорити много, већ се увијек треба осврнути на само дјело. Међутим, одувијек је било важно у анализи било каквог ауторског текста, напоменути важне стваре везане за аутора, уколико оне могу утицати на анализу самог дјела. Дакле, Алек Баровић је члан СДП-а.
Кренимо овако: „Билећанка“ се бави животом и радом министарке Весне Братић, истичући, као врло важну ствар, њено поријекло.
Аутор у поменутом тексту, наводи следеће: „Први пут кад је Весна наступила политички, на неђељном протесту њених присталица, дјеловала је као “пуштена са ланца“… Показала је коначно наша Билећанка право лице. Оно које је дуго скривала – тај огромни фашизам и мржњу према Црногорцима и свему што није српско“.
Узевши у обзир да аутор пише у 21. вијеку, у 2022. години, у зимском периоду, ми знамо, познавајући вријеме у ком се текст писао, да ауторове изјаве не одговарају реалности, већ је дозволио свом креативном генију да се искаже. Стога истичем да је битно зарад читалачког доживљаја не примати ауторове наводе као чињенице, већ разумјети да је ријеч о креативној слободи. Важно је примјетити да у овој мисли у којој он казује да та Билећанка гаји мржњу према свему што није српско, аутор се вјероватно врло успјешно покушава користити иронијом, узевши у обзир (и овдје је живот аутора важан) да је СДП одувијек био у народу познат као организација задужена за сијање мржње према свему што јесте српско.
,,Црногорска просвјета, култура, наука и спорт проживљавају муке готово као кад је Мојсије позвао скакавце да позобљу и униште све египатске засаде“, говори млади Баровић, за којег још увијек, у моменту читања и проучавања његовог стваралачког опуса, не можемо тврдити да је прочитао Стари завјет. Такође не можемо закључити какве везе Министарство просвјете, културе, науке и спорта имају са Мојсијевом борбом против египатског фарона који је вјековима држао поробљен вјерујући народ израиљски. Можда је, да будемо праведни, ова инспиративна мисао господина Баровића, била још једно ослобађање кретивног духа којим он замишља да је Министарство просвјете, културе науке и спорта постојало и за вријеме славних египатских фарона.
У даљем тексту, зналачки се играјући са стварношћу и фикцијом, истакнути колумниста СДП-а, наводи важан историјски податак: ,,црногорска наука и не постоји“, потом убацивши један занимљив фикитивни моменат, гдје готово као славни Толкин, осим што измишља читаве ријечи и језик, Баровић измишља и цркву, те говори о такозваној ,,цркви Србије“.
Како се ближимо крају текста, аутор поставља реторска питања, на које сам даје одговоре. Да ли успјешно или не, то није од значаја, јер то не можемо знати. Аутор толико вјешто хода по ивици реалности и фикције да се његов рад и стваралачки наум не може досегнути рациом, већ се мора рацио потпуно, али потпуно искључити, те се препустити истинском уживању којем памет неће сметати.
SDP najveće smeće od partije u istoriji CG, samo šteta što novak kili barda nije bio njihov član.