Фестивал Ћирилицом: “Словенске културе и ћирилично писмо”,

Претпоследње вече књижевног фестивала “ЋИРИЛИЦОМ”, који се одржаа на тргу између цркава у Старом будванском граду, обиљежила је занимљива трибина под називом “Словенске културе и ћирилично писмо”, на којој су говорили: проф. др Радмило Маројевић и проф. др Синиша Јелушић.
По ријечима проф. др Радмила Маројевића, савремена наука показује, да су Словени имали једну древну писменост, а утврђено је, да Свети Ћирило Солунски, није створио ћирилицу, него глагољицу.
То прво словенско писмо глагољица, казао је он, остало је у великој мјери записано, а по свему судећи, извори тог најстаријег словенског писма, које је створио Свети Ћирило, у сарадњи са братом Методијем, да су у основи, старе словенске руне.
Када је ријеч о ћирилици, нагласио је проф. Маројевић, несумљиво је, да је она настала касније и сви су показатељи, да су ученици Ћирила и Методија, створили ћирилицу, а циљ је био, да се словенска писменост, приближи грчком писму. Ћирилица је тада имала двије функције. Не само ону фонолошку, него и културну.
Ћирилично писмо у словенској култури, по ставовима проф. доктора Синише Јелушића, представљало је један од нахзначајнијих феномена словенске цултуре, преноси будвански Арт прес.
Виктор Григоријевич је рекао, да чувајући наша предања, стваралаштво, језик и писмо, ширимо предјеле нашег сазнања и ставља нас у најширу сферу најобразованијих народа.
Ваља имати у виду, да је прва реченица словенског превода из Јованђеља по Јовану: – “ у почетку беше реч”.
Из овога можемо схватити, да је ширење писмености међу словенским народима, нужно повезано са са ширењем, утврђивањем, превасходно хришћанског наука.
Може се рећи, да је основна, примарна функција првог књижевног језика Словена и њихоовог писма ћирилице је онај дио хришћанске метафизике, истиче професор Јелушић.