Фестивал Ћирилицом: “Словенске културе и ћирилично писмо”,

Претпоследње вече књижевног фестивала “ЋИРИЛИЦОМ”, који се одржаа на тргу између цркава у Старом будванском граду, обиљежила је занимљива трибина под називом “Словенске културе и ћирилично писмо”, на којој су говорили: проф. др Радмило Маројевић и проф. др Синиша Јелушић.
По ријечима проф. др Радмила Маројевића, савремена наука показује, да су Словени имали једну древну писменост, а утврђено је, да Свети Ћирило Солунски, није створио ћирилицу, него глагољицу.

То прво словенско писмо глагољица, казао је он, остало је у великој мјери записано, а по свему судећи, извори тог најстаријег словенског писма, које је створио Свети Ћирило, у сарадњи са братом Методијем, да су у основи, старе словенске руне.

Када је ријеч о ћирилици, нагласио је проф. Маројевић, несумљиво је, да је она настала касније и сви су показатељи, да су ученици Ћирила и Методија, створили ћирилицу, а циљ је био, да се словенска писменост, приближи грчком писму. Ћирилица је тада имала двије функције. Не само ону фонолошку, него и културну.

Ћирилично писмо у словенској култури, по ставовима проф. доктора Синише Јелушића, представљало је један од нахзначајнијих феномена словенске цултуре, преноси будвански Арт прес.

Виктор Григоријевич је рекао, да чувајући наша предања, стваралаштво, језик и писмо, ширимо предјеле нашег сазнања и ставља нас у најширу сферу најобразованијих народа.
Ваља имати у виду, да је прва реченица словенског превода из Јованђеља по Јовану: – “ у почетку беше реч”.

Из овога можемо схватити, да је ширење писмености међу словенским народима, нужно повезано са са ширењем, утврђивањем, превасходно хришћанског наука.

Може се рећи, да је основна, примарна функција првог књижевног језика Словена и њихоовог писма ћирилице је онај дио хришћанске метафизике, истиче професор Јелушић.

Од самог постављања ове основне тезе, каже он, у континуитету словенских култура, ова хришћанска метафизичка идеја, развија се до краја.

Руски словенофили су заправо, бранили ову тезу, да је то диференција специфика словенских култура, на све друге западне културе.

То је врло битно и то ваља имати у виду.
Руски писац Солжењицин је афирмисао једну тезу, која је битна теза словенске културе и словенске духовности. Слвенска духовност у каузалној, узрочно последичној вези је, са њеним писмом, које се зове ћирилица.

Обраћајући се организаторима књижевног фестивала “Ћирилицом”, професор Јелушић је казао, да треба одржавати овакве програме што више, обогаћивати културу што више и обогаћивати словенофилски тезу, да словенска култура, са својим писмом ћирилицом, има у себи једну димензију, која је веома важна и којој превасходи све ове, који данас, заједно са њом постоје, истакао је поред осзталог на трибини “Словенске културе и ћирилично писмо”, која је одржана у Будви, проф. др Синиша Јелушић, преноси будвански АРТ ПРЕСС.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: