Фестивал „Ћирилицом“: Књижевност између аутофикције и друштва

У оквиру 9. Фестивала „Ћирилицом“ у сриједу, 3. септембра на Тргу испод Цитаделе у Будви, са почетком у 20 часова, биће уприличен округли сто на тему „Књижевност између аутофикције и друштва“, о којој ће говорити др Александра Жежељ Коцић, књижевница и историчарка књижевности Неда Бјелановић и пјесник, књижевни критичар, есејиста и издавач Гојко Божовић.

Француски писац, теоретичар и књижевни критичар Серж Дубровски је, да би описао свој роман Филс (1977), сковао ријеч аутофикција, дефинишући је као “фикцију сачињену искључиво од стварних догађаја и чињеница“.

Његову доста широко постављену дефиницију касније су конкретизовали Ролан Барт и Жерар Женет који су аутофикцијом назвали текст у којем је директно потцртана фикционалност створеног јаства (сопства), чињеницу да је текстуално јаство једно фиктивно биће. Према томе, аутофикција би била роман чији се аутор претвара у неку другу особу и живи неки други живот, који у стварности није нужно (или није увијек) његов.

Међутим, више од четири деценије касније, термин који је сажимао аутобиографију и фикцију постао је толико растегљив да се лијепи на све, од стилизованих кратких дневничких биљешки до књижевних ријалитија у више томова. Термин је почео да обухвата свашта, што значи да лако може да почне да не значи ништа посебно. Са друге стране, све је више и све слободније у употреби, за примјерима аутофикције трага се и у дјелима написаним и далеко прије него што је настао, разлике између фикције и нефикције се бришу, а све више теоретичара аутофикцију посматра као засебан жанр.