Феномен маргинализације

Пише: Славиша Чуровић

Постоји у нашем друштву једна невјероватна потреба, али не само као парадокс него као правило, да се све маргинализује, претвори у провинцијалну скаску гдје се ламентира над свјетским проблемима а не добацује се ни до краја сопственог дворишта са било којим питањем.

Зашто ово? Размишљам као некадашњи учесник разних фестивала по Црној Гори, колико су они у свом времену, а не предавно, били значајни и окосница друштвеног живота код нас, па и живота региона ако хоћете. Знао сам да је то вјештачко упумпавање “ културизма “ које је почело негдје 1997-ме, било производ тежње и идеје тадашњих лукавих властодржаца да узбурка море и ударцима даском о исто представи све то као трајну Шекспирову “ Буру “ која неће престати ни када дође независност којој се тежило.

„Град Театар“ у Лондону, Бечу, Паризу, Атини, игра се Шекспир барабар са било ким из Европе, највећа редитељска имена долазе, глумци се утркују ко ће бити тамо…ЦНП оде на „Стеријино Позорје“ у Новом Саду и узме нпр.9 награда, Филмски Фестивал у Херцег Новом личи на оно што је Сарајевски сад, Фестивал позоришта за дјецу у Котору је био бренд ван оквира региона, Мини Фест у Подгорицу доноси умјетничке филмове који се пар дана раније приказују у Лондону…И да не набрајам даље…А има толико тога.

А онда креће аутодеструкција након 2006. Није више било битно ништа што би Црну Гору издигло и оставило тамо гдје се позиционирала, него се локална памет укључила у провинцијализацију, позаузимала бусије, апанаже и почела сама да осмишљава концепте самопровинцијализације и самодовољности…То наравно, нису могли да раде до те 2006.јер су кретори културне политике знали да ако хоће регионални резултат морају бити повезани са свим регионалним центрима, понајвише Београдом.Перфидном игром су скупили довољан број умјетника одатле, дали им слободу креирања а онда лупали своје етикете и смишљали како ће све то “ да разбуцају“ чим дође „Мајска зора“. ТАКО ЈЕ И БИЛО…

Е онда су се сами, отјеравши сваку памет од себе, испромовисали онаквим какви и јесу…Самодопадљиви, неталентовани, клептократе, необразовани, ужегли у коктелима које су сами режирали и настајала је ерозија. ДУХА ПРИЈЕ СВЕГА.

Све је сведено на мјеру коју су они сами креирали према сопственој могућности, која није добацивала даље од јефтиних станова “ купљених “ од државе и патетичних спјевова и стихоклепања на сценама о “ ојађеној нам домовини од ваздашњег непријатеља“. Наравно, дјецу су посмјештали по Београду и другим адресама и гледали да се што више пара створи за себе а што мање културе да народу.

И шта им је на крају остало да бране, да парафразирам Черчила ? Само своје позиције и јадне жеље за вјечитим батргањем у блату духовне празнине. На то су свели Црну Гору. И такви какви су, и таква каква је, та властела је морала пасти.

Шта су нам оставили ? ЦНП који прокишњава, „Град театар“ сведен на мјеру да нико ни не зна да постоји, Филмски фестивал у Херцег Новом тражи жири по становима два сата пред почетак истог, а на премијери остаје 47 гледалаца, Фестивал позоришта за дјецу је сада локалног карактера, Бугари и Суботица који су учили од нас су миљама испред, МИНИ ФЕСТ је срушен кад и „Кино Култура“ и тако редом. НЕМА ШТА, МАЈСТОРИ СУ СВЕ ОПРАВИЛИ, живјећи у својим пентхаусима и возећи џипове од напорног рада “ на култури !!! “

Па се чудимо спрдању Његошу са Северином и перформансом који рецитује предпензони рецитатор, а режира докони цртач? И правимо драму око тога? Пишемо о тој срамоти ?!?!

Па све је то резултат ових кабадахија од 97-ме наовамо. Сумњам да ће ико ово озбиљно схватити да нам треба земља која опет мора бити првјенац медитеранског театра, да наш национални театар мора модернизацијом стићи до висина које је имао, да наш филмски фестивал мора да има ИМЕНА која га покрећу и тако даље…Не бих да дајем рецепт онима којима ће много тога допасти, али знам какав је пут и како га прећи.

За то мора бити друштвене одговорности и сагласја, вођеног паметним ресентиманом, оним у коме се граница поставља сваке године више, са људима који знају боље,а то се зове КУЛТУРНА СТРАТЕГИЈА.

Ако не будемо знали да морамо да се бранимо културом и да је одбранимо стварањем додатне вриједности друштва кроз исту, постајаћемо, што смо од 2006- те наовамо, црна рупа културне дјелатности, провинција по мјери неталента који је то све водио 30 година и никакав Худини нам неће помоћи да ухватимо прикључак са регионом, који по својој памети схвата да је улагање у
културу једини израз који може особеност једне државе дати Европи.

Оној истој Европу које су нам уста пуна, истој оној која одваја огромна средства за баш то, очување посебности сваке државе из ње…

Али можда ми будемо особеност нове врсте, а то је да културе нема, или да и оно што имамо боље да не показујемо ником јер ће нам се озбиљни људи смијати, паметни ће нам се љубазно смјешкати а ми сами нећемо знати за боље од овога што имамо сад, јер ћемо опет незналицама дати у руке да чувају оно једино што нам пред свијетом може бити карта за улазак у воз промјена и брзине 21.вијека – КУЛТУРУ, коју баштинимо у таквој различитости да смо по томе најбогатија земља у истој…

АЛИ ЉУДИ…ЉУДИ И ИДЕЈА СУ КЉУЧ. И једини ресурс који имамо, а који смо непотизмом развијали од Париза до Београда, од Берлина до Загреба, од Истанбула до Беча, не питајући себе “ ШТА СМО МИ ТО, МИ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ ?“ . И како то да сачувамо и презентујемо свима.

Одговорно тврдим да можемо. А ХОЋЕМО ЛИ ? То је већ питање за доносиоце одлука. Наше доносиоце…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: