Феминизам (ни)је женственост

У деценији у којој се равноправност полова сматра стандардом модерног друштва, савремени феминизам је ушао у фазу дубоке унутрашње кризе. Оно што је почело као борба за право гласа, образовање, рад и избор — прерасло је у конфузну идеолошку арену у којој се све чешће губи сама суштина онога што значи бити жена.

Од равноправности до борбе за моћ

Кључна ријеч раног феминизма била је равноправност. Право жена да буде једнака у избору, али не нужно и у улози. Та једноставна формула у новијим годинама замијењена је термином оснаживање (empowerment), који у себи више не подразумијева једнака права, већ улази у терен моћи – а свака борба за моћ, ма ко је водио, повлачи са собом хијерархију, доминацију и такмичење.

„Кад кажемо да некога ‘оснажујемо’, ми му додјељујемо моћ. Али у тој моћи престаје партнерство и почиње борба – а онда није више ријеч о равноправности него о надметању“ – проф. К. Х. Бјорнсон, Универзитет у Ослу, есеј о језику феминизма, 2021.

Управо ова језичка промјена постала је дио ширег феномена у коме се жене све чешће позивају да „буду моћне као мушкарци“, умјесто да буду једнако вредноване у својој различитости. То доводи до парадоксалне ситуације – жена више не зна да ли треба да буде као мушкарац, његова супротност, или и једно и друго у исто вријеме.

Транс идеологија и нова неравноправност

Један од најконтроверзнијих аспеката савременог феминизма јесте однос према транс идеологији. Борба за права трансродних особа, иако препозната у људскоправном смислу, довела је до неочекиваног и болног судара – поновне доминације мушкарца у женском простору, овога пута у новој форми.

У многим земљама, биолошки мушкарци који се идентификују као жене данас имају приступ женским спортовима, свлачионицама, склоништима за жртве насиља, па чак и квотама за жене у политичком животу. Та пракса, тврде бројни критичари, нарушава основну правду за жене као биолошку и друштвену категорију.

„Борили смо се за женски простор, а сада гледамо како га губимо. Иронија је што то радимо у име инклузивности“ – Ј. К. Роулинг, писац и активиста, 2020.

С друге стране, екстремно либерални гласови попут Џудит Батлер, једне од водећих фигура постмодерног феминизма, инсистирају на томе да је род друштвени конструкт и да је ограничавање женских простора на основу биологије – дискриминација: „Феминизам који не укључује транс жене, није феминизам“ – Џудит Батлер, интервју за „The New Statesman“, 2021.

Овај конфликт показује дубоку подвојеност савременог феминизма – између оних који инсистирају на биолошкој реалности и оних који бране флуидне псеудо идентитете као нову норму.

Традиционално не значи назадно

Када се говори о женствености, традиционални гласови све чешће добијају на актуелности, не зато што жене желе повратак у „кухињу“, већ зато што траже поштовање за улоге које нису нужно повезане са јавном моћи, већ са приватном вриједношћу.

„Бити жена значи имати способност стварања, његовања, очувања. То није мање вриједно од командовања“ – Игуманија Ефросина, Манастир Пећина, Црна Гора.

Психолог Џордан Питерсон сматра да је феминизам у својој радикалној форми изгубио контакт са реалношћу: „Не можете очекивати да ће друштво функционисати кад потпуно избришете природне разлике. Род није друштвени експеримент – он је биолошка и еволуциона чињеница“ – Питерсон, интервју за Daily Wire, 2019.

У региону, сличну поенту изнијела је политичарка Марија Шербезиш: „Нисмо се бориле да будемо исте као мушкарци. Бориле смо се да будемо поштоване као жене.“ – конференција о женском лидерству, Београд, 2022.

Између избора и притиска

Глобални и локални трендови показују да је све мање простора за жену која не жели да буде „моћна“, која не жели лидерство, која бира породицу, вјеру или интимну сферу као свој простор остварења.

Таква жена често буде оптужена да је „издала“ феминизам. Али управо то поставља кључно питање: да ли је феминизам изгубио своју суштину онда када је престао да брани избор и почео да намеће облик женствености?

Женска историја је историја борбе: не само против мушке доминације, већ и против наметнутих дефиниција од стране друштва чија је тежња да им се укине слобода и право избора кроз културне, религијске и друге ригидне рестрикције. Да ли је феминизам данас заиста у служби жене – или се жена све чешће прилагођава његовим захтјевима? Да ли женственост значи слабост или посебну снагу? И шта значи бити жена у свијету који од ње тражи да буде све – али више није сигуран шта то све подразумијева?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: