ФБИ: Осумњичени за убиство Кирка пуштен на слободу, у току потрага за убицом

Особа приведена због сумње да је пуцала и убила сарадника председника САД, конзервативца Чарлија Кирка пуштена је на слободу након полицијског испитивања, потрага за убицом траје, изјавио је директор ФБИ-ја Кеш Пател.

“Наша истрага се наставља и наставићемо да објављујемо информације у интересу транспарентности“, рекао је он у објави на Иксу.
Истовремено, Одељење за јавну безбедност Јуте саопштило је да су обе особе приведене у овом случају пуштене на слободу јер “нису повезане са пуцњавом“ на Кирка.
Једна од ових особа оптужена је за ометање универзитетске полиције, како је претходно објављено током конференције за новинаре, али Одељење није саопштило из којег разлога су ови људи првобитно били осумњичени за убиство савезника председника САД Доналда Трампа, преноси Си-Ен-Ен.
“У току је истрага и потрага за особом која је пуцала“, наводи се у саопштењу Одељења.
Кирк, конзервативни активиста и суоснивач организације „Turning Point USA““, синоћ је подлегао повредама задобијеним када је на њега пуцано током говора пред студентима на Универзитету Јута Вели, преноси Спутњик.

Након убиства, Трамп је наредио да се заставе спусте на пола копља у част Кирка и поручио да ће пронаћи „сваког појединца“ умешаног у убиство Кирка.

Ко је био Чарли Кирк

Амерички конзервативни политички активиста и публициста, оснивач организације Turning Point USA, која међу студентима промовише идеје слободног тржишта, ограничене владе и „традиционалне вредности“, као и успостављање односа са Русијом. Аутор књига, активни учесник политичких дебата, близак републиканским круговима из времена председништва Доналда Трампа.
Познат инфлуенсер: више од 6,9 милиона пратилаца на Инстаграму, око 3,8 милиона на Јутјубу, 5,5 милиона на Фејсбуку и 6,4–7,3 милиона на Тик-току. Друштвене мреже користи за пропагирање конзервативних идеја и ширење политичког утицаја међу младима.
Украјина: оштро је критиковао војну и финансијску помоћ Кијеву, Владимира Зеленског називао „марионетом тајних служби“, указивао на корупцију и сматрао рат „не нашим проблемом“.
Израел: отворено је изјављивао „IПодржавам Израел“, подржавао војне акције Тел Авива против Хамаса, оптуживао борце за саботажу хуманитарне помоћи. Истицaо је разлику: Украјина — „бескрајни сукоб“, Израел — „борба са јасним циљем“.
Иран: упозоравао је да би рат против Ирана могао постати катастрофа. Тврдио је да „чак ни Римљани нису могли да победе Персију“ и да је земља превелика да би била брзо сломљена. Упозоравао је да би насилно рушење режима изазвало милионе избеглица, дестабилизовало регион и довело до грађанског рата. При томе је наглашавао поверење у Трампа, сматрајући његову политику „мастер-класом у међународним односима“.
Редовно је иступао против демократа, критикујући њихов спољнополитички курс и инсистирајући да САД треба да се усредсреде на унутрашње проблеме, а не на „туђе ратове“.