Фашизам у пракси и како су стихови Секуле Дрљевића постали дио црногорске државности
1 min read
Илустрација
Текст пјесме „Ој, свијетла мајска зоро“ озваничен је као химна Црне Горе још 2004. године, када је скупштина тадашње Републике Црне Горе, која је била, иако само формално, дио државне заједнице са Србијом, усвојила Закон о државним симболима и Дану државности, чијим је чланом 6 формализован запис четири строфе црногорске химне. Овај чин је представљао важан симболични корак за тада владајући ДПС и његове сателите и то непосредно уочи касније покраденог референдума о независности 2006, а како се тада истицало, у процесу „заокруживања црногорске државности“.
Ипак, подсјећање на повезаност фашистичких идеја и стихова аутора који је био активни сарадник ендехазијског режима, ни двије деценије касније није утихнуло. И тада као и данас највећу пажњу и осуду јавности изазива чињеница да су као трећа и четврта строфа химне уврштени стихови пјесме „Вјечна наша“, коју је 1944. године написао црногорски фашистички идеолог и ратни злочинац Секула Дрљевић.
Тако је црногорска скупштина усвојила управо верзију пјесме коју је Дрљевић обликовао док је био високи званичник у усташкој НДХ у којој је дјеловао као освједочени србомрзац и сарадник злочиначког режима па је овакав избор текста отворио питање како је могуће да декларативно антифашистичка држава у своју званичну химну уврсти стихове човјека који симболише све што јој је идеолошки страно.
Тада су гласови упозорења стизали чак и из дијела врха власти, а бивши предсједник Црне Горе, Филип Вујановић, говорећи о стиховима химне које „реално не прихвата дио Црне Горе“, изјавио је да од четири строфе са задовољством слуша двије, а двије зато што је обавезан.
Вујановић је том приликом нагласио да, као предсједник државе која баштини антифашистичку традицију, не може имати разумијевања за стихове „чији је аутор човјек који јој не припада“. Укратко је посвједочио о антифашизму у говору, али фашизму у пракси.
Један од најдубљих парадокса лежи у чињеници да фашизам у политичкој пракси често спроводе они који се декларативно представљају као његови највећи противници. У Црној Гори фашизму доприносе и спроводе га управо они који се у политичким наступима редовно куну у антифашизам. То су особе које свој дјелујући савремени политички фашизам прикривају тиме што у свакој другој реченици одају почаст „антифашистичкој Црној Гори“, док у пракси стварају идеолошки систем у којем Црногорство и Црна Гора стоје изнад свега на штету других, Montenegro über alles.
Управо ту се и крије суштинско лицемјерје. Антифашизам је постао декор за политичко дјеловање које у себи носи све особине искључивости, ревизионизма и агресивне идентитетске политике. Симбол те политике је и сама химна у чијим стиховима лежи фашистички печат аутора који је великим словима остао уписан у историји колаборације и злочиначког подухвата спровођеног над Србима и другим народима у НДХ.
НЕ ЧУВАЈУ ОНИ ЦГ ,НЕГО СВОЈЕ ЏЕПОВЕ.ЗАТО ОВОЛИКО АРЛАУЧУ ДА ЧУВАЈУ ЗАСТАВУ(РАНКА КРИВОКАПИЋА И ХИМНУ СЕКУЛА ДРЉЕВИЋА).СВЕ МОЖЕ САМО НЕ ОНО ШТО ЈЕ СРПСКО.БАГРА И ЉУДСКИ ОТПАДИ.
Zašto ne bi mogla ! Na primjer,u nedelju u NK,ko glasa DPS,glasa će Sekulu i njegove današnje sledbenike. Pritom,glasaće i za to da CG bude proglašena „agresorom“ na HR,jer DPS reče,da to za njih nije problem. Ima li retrogadnije partije CG ! Ološ. Sa nestrpljenjem čekam nedelju,da vidimo kolko Nikšićanja će „glasovat“ za ove neofašiste ?
Veljecrnogorski takozvani antifašisti profitiraju na fašizmu kao prirodnom stanju Crne Gore koje treba očuvati i unaprijediti u ime zaštite identiteta. Paradoks u paradoksu.