Фараж води Британију ка историјској промени: Лабуристи и конзервативци у паници

Да би се разумео обим катастрофе која чека најстарију британску странку, довољно је рећи да никада у својој дугој историји, која датира од избора 1661. године, када су још били Конзервативна странка, нису добили мање од 100 посланика.

Мало је рећи да је естаблишмент ужаснут оваквим рејтинзима.

Ликујући Фараж сада се стално појављује на разним телевизијским каналима, практично понављајући свој животно препознатљиви говор, који је одржао у јуну 2016. у Европском парламенту, где је дуго служио док је истовремено водио кампању за излазак Британије из Европске уније.

Неколико дана након историјског референдума, на којем је већина Британаца гласала за Брегзит, Фараж је рекао европској публици која је шиштала: „Када сам дошао овде пре 17 година и рекао да ћу водити кампању за излазак Британије из Европске уније, смејали сте ми се. А сада се не смејете!“

Сада се исто може рећи и за запрепашћене коментаторе на водећим британским ТВ каналима: они се више не смеју.

Не, они се и даље смеју Фаражу, навикли су да им буде мета исмевања и ругања, да га исмевају за разне изјаве. Ево, сада су једногласно навалили на његове опаске о источноевропским мигрантима који хватају и једу лабудове по краљевским језерцима.

То је већ неколико дана готово главна тема разговора у британским ток-шоу емисијама, чак је и „руска претња“ потиснута у други план.

Али, чим су најављени изгледи за победу Фаражове странке, мејнстрим медије је преплавила истинска паника, која се граничи са хистеријом.

Сви једногласно признају потпуну кризу поверења у две главне странке естаблишмента. То је очигледно у свим анкетама – 66% бирача сматра да владајућа Лабуристичка странка није испунила њихова очекивања.

Ако лабуристи не успеју на пролећним локалним изборима, биће покушаја да се смени Стармер са места лидера, а самим тим и са места премијера.

Стармер, међутим, тврди да су „конзервативци мртви“, а истовремено је представио амбициозан план за изградњу 12 нових градова, при чему би градња прва три почела пре избора.

Завод за статистику објавио је да је становништво Велике Британије порасло за скоро 800.000 у протеклој години. Међутим, 98% тог раста је последица миграција – управо онога против чега десничари протестују!

Практично нема сумње да лидерка конзервативаца Кеми Баденох, која је изузетно непопуларна међу конзервативцима, неће дуго бити на на том положају. Само осам одсто бирача верује да ће она предводити странку на следећим општим изборима (Стармерове шансе су веће, 26%).

Минулог пролећа је конзервативни Daily Mail покушао да убеди своје читаоце да би најбољи лидер конзервативаца био њихов високоплаћени колумниста – бивши премијер Борис Џонсон.

Онај исти скандалом оптерећени авантуриста који је, као премијер, истовремено послао Украјинце да се боре „до последње капи крви“.

Али када је постало јасно да конзервативци безнадежно губе тло у конкуренцији са реформаторима, естаблишмент је покушао трик, тврдећи да је најбоља опција за конзервативце – савез између Фаража и Џонсона!

Почетком септембра, Daily Mail је на насловној страни прогласио да се ови политичари „морају  ујединити да би згазили лабуристе за добробит земље“.

Трик је очигледан и јасан. Када је мејнстрим схватио да не може да заустави несистематски Фаражов тријумфални марш широм Британије, почели су да се појављују планови за преузимање политике те странке и њеног програма. Другим речима, ако не можете да победите несистематску опозицију, само је предводите!

Али Фараж, искусан политичар, брзо је прозрео овај план и одбацио ту сулуду идеју…

Нема сумње да британска дубока држава, узнемирена успехом Reform UK, планира сличан против Фаража трикове какви су против несистемских политичара примењени у Француској и Холандији.

Једна од тих тактика ће неизбежно бити оптужба за „везе са Русијом“ – а како би и могло бити другачије?

Прошлог петка је бивши реформистички политичар Натан Гил оптужен за наводно примање мита и ширење „проруске пропаганде“. Није битно што је новац примио од украјинског политичара, за кога је тешко рећи да воли Русију!

Уместо тога, цела британска штампа је објавила да је он „вођа реформиста у Велсу“. А он је ту позицију обављао једва нешто више од месец дана?

Главно је да се у главе бирача увуче порука: Фараж је Путинов агент.

Наравно, ово је само почетак. Методе које се користе за борбу против несистемске опозиције у Британији постајаће све суровије како њен рејтинг буде растао.