Друштвена мрежа Фацебоок основана је пре десет година, 4. фебруара 2004. године, а за то време је прикупила фасцинантан број од 1,23 милијарде корисника, што је једнако броју становника друге најнасељеније земље света – Индије.
Фацебоок је, поред интернета, Wикипедие и Скyпеа, један од најбољих примера за то како интернет омогућава „дисруптивне иновације“, односно оне иновације које уводе значајне промене у систему, пише британски лист „Гардијан“.
Попут интернета, Фацебоок је креација једног јединог даровитог визионара, Марка Закерберга. Међутим, то није била прва друштвена мрежа, па је зато занимљиво да се истражи зашто је баш Фацебоок испливао као доминантан играч на том тржишту.
Кад се пре десет година Фацебоок тек појавио, многи су га поредили првенствено са сајтом МyСпаце, али оно што га је издвајало међу другим сличним сајтовима био је, осим техничке виртуозности његовог оснивача, и његов почетни ексклузивитет.
Наиме, да бисте постали његов члан, морали сте да будете студент једног од најелитних америчких универзитета – Харварда. Нешто касније се то проширило на друге универзитете у Америци, а на крају и на читав свет, али та почетна ексклузивност је много допринела привлачности сајта у очима нових корисника, који су желели да се придруже том „ексклузивном клубу“.
Након што се отворио према корисницима из читавог света, за Фацебоок је почео да важи Меткалфов закон, према којем ће друштвена мрежа, што има више корисника, постати привлачнија за људе који размишљају о томе да јој се придруже.
Откад је почео незаустављиво да расте, Фацебоок је постао објекат грозничавих спекулација у финансијском и медијском смислу. Пре него што је компанија изашла на берзу, спекулисало се углавном о вредности њених акција, а после тога се спекулације врте око тога да ли ће компанија наставити да расте.
Медијске спекулације су читаво то време биле првенствено фокусиране на мистериозна бића позната као „тинејџери“. Од када је усвојена теза да на раст Фацебоока највише утичу млади људи, за које је познато да су хировити и често мењају интересе, вредност акција Фацебоока расте или пада у зависности од тога да ли тинејжери показују да им је он више или мање досадио.
Најновија теза говори о томе да тинејжере одбија чињеница да њихови родитељи, па чак и бабе и деде, све чешће отварају налоге на Фацебооку.
Најважније питање, међутим, није да ли ће тинејжери окренути леђа овој друштвеној, него да ли ће то што све више одраслих постају његови корисници резултовати остварењем Закербергове визије поседовања „социјалног графикона света“, односно мреже онлајн друштвених конекција човечанства. Уколико се то оствари, наше друштво ће се наћи на потпуно непознатој територији, упозорава „Гардијан“.
НСА тврди да им то омогућава да уоче и спрече терористичке и друге незаконите активности, док Фацебоок тврди, мада углавном имплицитно, да интензивно надгледање онога шта раде његови корисници омогућава тој друштвеној мрежи да истовремено прилагоди своје услуге потребама корисника и да дође до прецизних информација које су потребне њиховим оглашивачима.
Разлика између НСА и Фацебоока је у томе да, иако је немогуће рећи да ли надзор који спроводи НСА представља исплатив начин за остварење њиховог циља, нема сумње да се Фацебооку веома исплати да надзире своје кориснике. Та компанија је у три месеца закључно са 31. децембром 2013. остварила приходе од 2,59 милијарди долара, што је чак 63 одсто више у односу на исти период претходне године.
То је фасцинантан податак, имајући на уму да је ту компанију пре само десет година основао један студент Харварда у својој соби у студентском дому. Али поставља се питање шта ће се десити у наредних десет година, наводи „Гардијан“ и истиче да се то не може знати. Лист указује да, једнако као што људи углавном не знају да интернет и веб нису исто, будући да је интернет глобална мрежа, а веб само једна од услуга коју интернет омогућава, тако многи данас мисле да је Фацебоок једнако интернет.
Зато би требало да нас забрину Закербергова постигнућа, упозорава „Гардијан“, указујући на опасност да та друштвена мрежа потпуно прогута интернет.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
