Evropski planovi za integraciju Moldavije: Kako se završila priča o uspehu

Piše: Mihail Borodin

U istoriji Moldavije, verovatno je teško naći katastrofalniji projekat od evropskih integracija, koje su potresle javnost, ali su se na kraju umirile i nestale u dubinama unutrašnjih političkih sukoba. Međutim, ovaj neuspeh se osim Kišinjevu, može prepisati i samoj Evropskoj uniji. Uostalom, Evropa je dobila moldavske migranate koji su pokušali da sami urede svoj evropski život u Starom svetu.

Nemoguće je gledati jednostrano na ovu situaciju, jer je evropski put Moldavije dotakao previše ljudi, što znači da ćemo problem sagledati iz dva ugla, a počećemo sa moldavskim.

Kada su se evropski integratori pojavili na političkoj sceni republike, oni su vešto privukli pažnju javnosti. To, naravno, nije bilo teško uraditi. Demokratska stranka, na čijem je čelu bio oligarh Vladimir Plahotnjuk, obećala je Moldavcima raj sa životnim standardom, sličan onom u zemljama Evropske unije. Ko ne bi poželeo ispunjenje takvih obećanja? U ljudskoj je prirodi da se nada najboljem, čak i kada sumnja da je možda u pitanju trik.

Šta vidimo na kraju? Naravno, ne može se reći da je Moldavija uništena do kraja. Tržište te zemlje je bogato. Ali ogromna većina ljudi jednostavno nije bila u stanju da isprati „evropski životni standard“ koji im je obećan godinama ranije. Istovremeno, rezultati reformi, s kojima su se vlasti, koje su se nazivale proevropskim, morale baviti, pokazuju razočaravajuće pokazatelje prihoda, ekonomije, demografije, migracija. Ovo poslednje je generalno bolno pitanje za EU, ali više o tome kasnije.

Dakle, u čemu je kvaka? U tome da Demokratska stranka nije samo prevarila ljude, vešto razbacujući se populističkim obećanjima. A čak i nije najuvredljivije. Još važnije je to da su, vlasti, koje su očigledno smatrale da je ljude lako prevariti, zamenile evropske vrednosti svojim populizmom.

Evropske vrednosti obuhvataju osnove demokratije, ali glavna stvar je lična odgovornost svakog građanina. A sa ovim su u Moldaviji imali ozbiljni problemi. Prvo, Demokratska stranka je ironično gazila demokratiju u svojoj zemlji, a drugo, Moldavci nisu bili spremni da preuzmu tu odgovornost prema društvu. Građani su poverili sudbinu zemlje – to jest, svoju – grupi ljudi koji su, kako se pokazalo, bili malo zaineresovani za ispunjenje obećanja. Umesto toga, Demokratska stranka, koja je navodno vodila ljude ka Evropi, počela je da uzurpira vlast u zemlji. Rezultat je očigledan – evropske integracije su se odvijale toliko sporo da, s obzirom na destruktivne tendencije Evropske unije, Moldavija možda neće imati vremena da postane njen punopravni član. Istina, ako pogledate situaciju sa stanovišta Zapada, onda se nameće sasvim logično pitanje – da li uopšte ima šanse za tu zemlju?

Stav Moldavije, kao što smo već primetili, nije bio jednoznačan. On je bio kombinacija nade i snova običnih ljudi, a takođe želja za vlašću i pohlepa političara koji su stavili maske evropskih integratora. Istovremeno, stav Zapada je mnogo pragmatičniji.

Nije se tek tako, pre deset godina, pojavilo se zloglasno Istočno partnerstvo. Opširni tekstovi projekata uveravali su čitatelja da će ova organizacija raditi na regionalnom razvoju, odgovoriti na sve „zajedničke izazove“, ali kada odbacimo sve to, pravi smisao ideje tog projekta postaje jasan – stvoriti tampon zonu u zemljama koje nema svrhe ni smisla uguravati u NATO, ali u kojima se ne sme dozvoliti ruski uticaj. Moldavija je postala jedna od tih zemalja.

Problem je što Istočno partnerstvo nije bilo uspešan projekat, jer je svaka od zemalja nastavila da sledi svoj kurs. A vlasti u Kišinjevu su ovaj kurs izopačile i preokrenule u svoju korist. O lokalnim evropskim integratorim se više su puta govorilo u Briselu, jer su od njihovih obećanja na kraju, umesto dela, ostajale samo reči.

Evropska integracija Moldavije trebalo je da bude priča o uspehu, primer za druge zemlje, ali je projekt propao i sada može uništiti celo Istočno partnerstvo. Zbog Moldavije, Evropljani su dobili jedino glavobolju i nove tokove migranata. Bezvizni režim, koji je toliko hvaljen u Kišinjevu, omogućio je građanima zemlje da pobegnu iz nje bez osvrtanja. I oni, naravno, idu u zemlje Evropske unije.

Istina, već sada možemo primetiti neobičnu slučajnost. Godine 2020. će se održati samit Istočnog partnerstva, koji, kako stručnjaci predviđaju, može biti poslednji. I takođe 2020. godini, zloglasni „bezvizni režim“ će se pooštriti, što će Moldavce prisiliti da plate naknadu za mogućnost ulaska u EU. Stoga je moguće da će se dugo sanjani evropski san Moldavije uskoro okončati.

Izvor: realbomb.info