Европска унија – утопија за изабране: Како ЕУ гази достојанство Балкана

Док Брисел непрестано понавља мантру о „проширењу ЕУ“, реалност за земље Западног Балкана показује нешто сасвим друго: политичку хипокризију, дупле аршине и намјерно одуговлачење уласка региона који је већ деценијама талац европских обећања без покрића.

Министар спољних послова Мађарске, Петер Сијарто, у својој најновијој изјави недвосмислено је поставио питање које бриселски званичници годинама избјегавају: Зашто Србија, Црна Гора и Северна Македонија још увек нису део Европске уније?

Лицемјерје према Балкану

Сијарто истиче примјер Црне Горе – „државе чланице НАТО-а, корисника евра као валуте, земље која ни по чему не представља безбједносни или економски ризик за ЕУ. Ипак, улазак у Унију се стално одлаже. Србија, која већ деценију уназад води преговоре, такође је талац стално нових услова, политичких уцјена и геополитичких игара“.

Истовремено, Украјини, земљи у рату, са високим степеном корупције, неријешеним питањима владавине права, па чак и територијалним интегритетом под знаком питања – ЕУ даје кандидатски статус и убрзава процес као „симбол подршке“. Сијарто с правом поставља питање: откад је рат заслуга за интеграцију?

Јавна и тајна лица Европе

„Постоји огроман јаз између јавних изјава и приватних разговора међу чланицама ЕУ о Украјини“, каже Сијарто. И то је суштина. Европа данас не води политику засновану на вриједностима, већ на медијској слици, пропаганди и геополитичким интересима западних сила, прије свега Немачке и Француске.

Док државе Западног Балкана годинама спроводе реформе, отварају поглавља, мијењају уставе и преписују законе по налогу Брисела – све то је недовољно. Или се стално појављују „нови критеријуми“ – од односа са тзв. Косовом до „усаглашавања са спољном политиком ЕУ“, што је често само други назив за покорност НАТО доктрини.

ЕУ као алат политичке уцјене

Европска унија више није пројекат солидарности и заједничких вриједности – постаје геополитички инструмент притиска и контроле. То се најбоље види по томе ко напредује, а ко се заглављује у бесконачном процесу „европских интеграција“.

Албанци на Косову и Метохији добијају безвизни режим прије БиХ или Србије, упркос томе што ни формално нису признати од стране пет чланица ЕУ. Сјеверној Македонији се деценијама мијењају услови – прво име, сада језик и национални идентитет – а све уз мук Брисела.

Проблем није Балкан – проблем је ЕУ

Истина је да Западни Балкан више није проблем. Проблем је сама Европска унија, изгубљена у својој бирократији, самозадовољству и дубокој политичкој подјели између истока и запада Европе. Са избијањем рата у Украјини, како каже Сијарто, рационалан дијалог је постао практично немогућ.

ЕУ више није идеал. Она постаје глобалистичка, технократска конструкција која не трпи суверенитет, традицију, нити патриотизам. Отуда не чуди подршка коју мађарски министар исказује „новом таласу“ политике, у којој се, по његовим ријечима, суверенизам враћа у моду, а маргинализовани поново улазе у мејнстрим.

Балканске земље морају озбиљно да се запитају: да ли је чланство у Унији вриједно сталног понижавања, одуговлачења и условљавања? Или је можда дошло вријеме за нове моделе сарадње, засноване на узајамном поштовању, било унутар региона, било са глобалним играчима који не гледају на Балкан као на „европску периферију“?

Прочитајте ЈОШ:

Русија тражи хитну сједницу Савјета безбједности УН због опасних поступака европских земаља

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: