Evropi preti raspad na regije
1 min read
Poslanici koji podržavaju odvajanje pokrajine Katalonije od Španije dobili su većinu mesta u katalonskom parlamentu na regionalnim izborima, ali sama lista stranke za otcepljenje Hunts per si nije dobila većinu glasova. Ovoj listi, koja se nadala da će izbori dobiti težinu referenduma za nezavisnost, pripala su samo 62 od 68 sedišta potrebnih za većinu u parlamentu.
U pomoć je pritekla levičarska partija CUP sa svojih deset poslanika, pa će separatisti u Barseloni činiti blok od 72 poslanika, što je komotna većina za donošenje odluka o otcepljenju.
Zbog činjenice da ovaj blok nije jedinstven jer ga čine dve ideološki različite grupe, rezultati regionalnih izbora u Kataloniji se različito tumače: zagovornici očuvanja jedinstvene Španije podvlače da dve grupe separatista nisu dobile dovoljno glasova svaka za sebe da bi sada mogle da pokrenu proceduru za otcepljenje.
Činjenica je ipak da većina od 72 poslanika može da pokrene u regionalnom parlamentu inicijativu za referendum o nezavisnosti i sprovede ga u roku od 18 meseci.
Šta sad? Madrid nastavlja da ponavlja stari argument da ustav ne dozvoljava jednostrano otcepljenje regijama bez saglasnosti države Španije. Ovo insistiranje vlada u Madridu na pravnim obavezama proteklih godina samo je pojačavalo separatističko raspoloženje.
Katalonija je bogata regija, pa kod birača dobro prolazi priča o tome da ih ostatak Španije eksploatiše, u situaciji kada Madrid sprovodi teške mere štednje pa „mi plaćamo za druge“.
Dok separatisti tvrde da će posle proglašenja nezavisnosti ostati i u evro-zoni i u EU, centralna vlast iz Madrida tvrdi obrnuto. Neki predlažu davanje više autonomije, ali zvanični Madrid tvrdi da je maksimum autonomije već dat Kataloniji.
Komplikovanje stvari u pokrajini moglo bi da predstavlja novo krizno poglavlje za EU i proširi se kao politička zaraza.
Škotska je najavila novi referendum, regionalizam jača i u Francuskoj koja je izrazito centralizovana država (Bretanja, Korzika, Savoja, Alzas), bune se regije i u Italiji (Veneto i Sardinija), a belgijska Flandrija je već decenijama na milimetar od separatističkog koraka.
Miroslave, sve što ste rekli je istina s tim što se ne bih „fokusirao“ samo na Špance koji, iako kroz Solanu i Aznara imaju svoj udio u zločinu, ipak nisu formalno priznali tzv. „Kosovo“! Mnogo više od Španaca priželjkujem „kosovski scenario“ Britancima, Francuzima, Njemcima, Italijanima, Belgijancima, Kanađanima, Ukrajincima, a posebno Turcima, Saudijcima sa njihovim „satelitima“ i ubjedljivo najviše Amerikancima!
Pamti li iko u Španiji svog bivšeg premijera Asnara? To je onaj što je španske avione poslao da u sastavu NATO avijacije, bombarduju i seju smrt po Crnoj Gori i Srbiji, ne tako davne1999. godine. Sve to u cilju podrške albanskim separatistima i teroristima na Kosovu i Metohiji. Ili, sećaju li se Španci „svog“ Katalonca Solane, koji je te ratne godine bio gensek NATO pakta? Nije moguće da su ove istorijske činjenice „španska sela“ za Špance? Ko pali drugome kuću, neka se ne čudu ako uskoro vatra zahvati i njegovu kuću!